Srpska pravoslavna crkva danas slavi Blagu Mariju

Marija Magdalena poticala je iz predela oko grada Magdale u Siriji, po kojem je dobila ime. 

Tokom zemaljskog života Isusa Hrista postala je njegova verna sledbenica, a u pravoslavnoj tradiciji smatra se ravnom apostolima.

Prema hrišćanskom učenju, bila je uz Presvetu Bogorodicu pod Hristovim krstom na Golgoti. 

Nakon Hristovog vaskrsenja postala je propovednica, tri puta je posetila njegov grob, a Hristos joj se, prema predanju, dva puta ukazao.

Predanje kaže da je Marija Magdalena posetila Rim, gde je caru Tiberiju poklonila crveno obojeno jaje. 

Veruje se da upravo od nje potiče običaj farbanja crvenih jaja za Vaskrs.

Iz Rima je otišla u Efes kod apostola Jovana Bogoslova, gde je nakon izvesnog vremena preminula. 

Njene mošti kasnije su prenete u Carigrad.

Za praznik Blage Marije vezani su brojni narodni običaji i verovanja. 

Iako u crkvenom kalendaru nije obeležen crvenim slovom, u narodu postoji običaj da se tog dana ne obavljaju teški poslovi u kući i na polju, već da se vreme provede u miru, odmoru i molitvi.

U pravoslavnoj tradiciji Sveta Marija Magdalena smatra se zaštitnicom žena. 

Narodno verovanje kaže da žene na njen praznik odlaze u crkvu, pomole se i zapale sveću, verujući da će im se ispuniti jedna želja.

Prema narodnom predanju, Blaga Marija bila je sestra Svetog Ilije, pa se grmljavina, grad i druge vremenske nepogode tumače izrekom da "brat i sestra razgovaraju".

(Tanjug) Foto: SPC