Potresna ispovijest volonterke: Ovu scenu pamtiću dok sam živa
"Taj petak počeo je kao i svaki drugi dan, a onda smo videli da se nešto desilo u Novom Sadu. U tom momentu nismo mogli ni da naslutimo kolikih je razmera, ali posle tog 1. novembra niko od nas više nije ista osoba kao ranije..."
Dunja Halilović, volonterka Organizacije za traganje i spasavanje Srbije iz Novog Sada, bila je jedan od 100 spasilaca koji su tog 1. novembra 2024. godine bili ispod ruševina nadstrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad.
Pola sata nakon što su dobili poziv, zajedno sa 19 kolega iz Organizacije bila je na mestu tragedije.
"Na putu ka Železničkoj stanici prolazilo mi je kroz glavu šta mogu da vidim, šta može da nas zatekne tamo, da li je slično kao kada su bili zemljotresi u Turskoj 2023. godine gde smo učestvovali u spasavanju ljudi iz ruševina. Međutim, ovo je bila specifična situacija, gde je betonska konstrukcija izjedna pala. Nije kao što je slučaj sa zgradama, da u delovima padaju i gde ruševina može biti iz više delova sastavljena. Ono što nas je dočekalo na terenu niko od nas nije mogao da zamisli da će tako izgledati", ispričala nam je sagovornica o padu nadstrešnice.
Sa knedlom u grlu prisetila se svojih misli i osećaja koji je imala po dolasku na Železničku stanicu.
"Kao da je vreme stalo"
"Kada smo videli da se nešto tako desilo u našem gradu, našoj državi, kod mene, ali i kod kolega se pojavio osećaj potrebe i obaveze da pomognemo kako znamo i umemo. Kada smo došli tamo meni se pojavila knedla u grlu, na momenat je bilo stresno. Kao da je vreme stalo u tom momentu kada sam sve ugledala. Doduše, to se brzo smirilo jer adrenalin i želja da se pomogne preovladavaju. Do kraja akcije mi smo osam sati neprestano radili, niko od nas se nije požalio, na umor, glad, samo smo želeli da pomognemo ", rekla je Dunja Halilović.
Sa pripadnicima Sektora za vanredne situacija i Sektorom za izvlačenje iz ruševina ona i njene kolege su podelile uloge u akciji izvlačenja ljudi iz ruševina. Segment njihovog rada bio je podeljen u tri dela, a njoj je pripala leva strana ruševina kada se gleda na Železničku stanicu. Tamo se začulo zapomaganje.
Jedina preživela u padu nadstrešnice
"Fokus svih nas je prešao tu, pogotovo što u našem timu imamo i lekare. Kolega Bjelić, koleginica Nikolić i ja smo lekari po struci i nekako je bilo logično da kada se čuje da je neko živ, da traži pomoć, da se naš fokus preusmeri tamo da vidimo kako možemo da pomognemo i na medicinski način osim što ćemo raditi na samom izvlačenju osobe. Kolega je sa koleginicom iz Hitne pomoći koja je tehničar sišao u tu ruševinu kako bi otvorili venski put i krenuli sa nadoknadom tečnosti", ispričala nam je ona.
Osoba kojoj su pružili pomoć bila je Teodora Martinko, jedina preživela u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici.
"Ona je zapomagala, rekla nam je kako se zove i koliko ima godina i žalila se kako je sve boli. To su jednostavno neke stvari koje su se mogle očekivati, a ono što je bilo na nama jeste da je održavamo u budnom stanju jer svaka komunikacija sa njom i minimalna na svaki minut, dva, poput: "Teodora, da li nas čujete", "Jeste sa nama?" , vrlo znači u tom momentu održavanja budnosti", rekla je ranije naša sagovornica.
Kolega i koleginica su ostali sa Teodorom, dok je Dunja preusmerena na centralni deo ruševina nadstrešnice.
Najpotresniji prizor ispod ruševina nadstrešnice
Dok se priseća prizora koji je tu zatekla, Dunja zastaje sa razgovorom, duboko izdiše, a potom izgovara: "Tu sam zatekla scenu koju ću čitav život pamtiti... To je scena deke koji grli dve unuke".
Kako je rekla, bilo je teško videti to, ali svi oni su znali da moraju da nastave dalje, jer su i tu začulo zapomaganje.
"Morali smo da na neki način isključimo emocije, da prizor koji smo zatekli nas ne slomi. Da nam percepcija bude da oni nisu živi i da se fokusiramo na osobu koja traži pomoć. Nas je sve to slamalo i nas slama i kada interno pričamo i kada smo sami u četiri zida. To su slike koje ne mogu nikada da izađu iz glave", ispričala je ona.
Dalje je navela da je želja da se pomogne u tom trenutku je bila veća od bilo čega. Istakla je i da je nekim od članova Organizacije to bila prva velika akcija.
"Zaista mogu da kažem da sam ponosna na sve njih. Nas je tamo bilo 20 od ukupnog broja 100 spasilaca. Ja sam zaista ponosna na svoj tim koji je u tom momentu rame uz rame sa profesionalcima, pripadnicima Sektora za vanredne situacije i Specijalnim timom za ruševine radio i jedan nadljudski napor uložio", ispričala nam je ona.
Nadstrešnica na Železničkoj stanici "Novi Sad" pala je pre tačno dve godine - 1. novembra 2024. godine u 11 sati i 52 minuta.
Poginulo 16 osoba, dok se Teodora Martinko i dalje oporavlja od teških povreda.
(Blic) Foto: Tanjug
Povezane vijesti
Komentari (11)
Debilarijum
Baš briga one što su na izborima fotografisali glasačke listiće za ovom pričom. Zanima ih njihovo dupe. Oni su glasajući godinama davali bandi vjetar u leđa i itekako su krivi za sve što nas je snašlo, za prostakluk, mržnju, podele nepravdu, pljačku, afere, za sve.
Miroslav S.
Velika tragedija, tuzno je. Zao mi je stradalih i njihovih porodica. Na zalost tragedija je zloupotrebljena za politicke podele izmedju Srba. Ni traga dostojanstvu, ni traga istinskoj empatiji, sve se pretvorilo u prljavu politiku. Isti pokusaj je bio sa tragedijom u skoli, pa je propao, roditelji stradale dece se nisu dali uvuci u prljavu politiku, tuga je bila prevelika da bi sa njima manipulisali blokaderi i prevaranti.
Go
Narod je izginuo bezpotrebno nečijom nepažnjom ko je kriv mora odgovarati da se ovakva katastrofa ne dogodi . Srbija ima zakone o svemu ali nema ih ko da sprovodi to je problem društva ne samo politike ni društvo ni politika neće vratiti nedužne ljude ali društvo je krivo što je znalo i ćutalo o nemaru nadležnih inspekcija i kontrole nad rekonstrukcijom zakazali su svi . Na ovoj tragediji ne treba se učiti treba oči otvoriti i da se ovo ne ponovi da onaj ko vrši dužnosti radi kako treba kontroliše a ko ne zna da radi da ne radi da imaju stručne firme koje mogu takve poslove odraditi a ne da se uzme ko da mito najviše . Žalost je velika zbog nemarnosti svih
Xx
Eto šta se dešava kad kriminal uđe u sve pore društva, kada nestručno i sa kupovnim diplomama prave građevine. Neka je za nauk svima da se struka mora cijeniti. Bez stručnih i obrazovanih ljudi nema perspektive! To moramo svi osvijestiti. Poginulim neka je vječnaja pamjat 🙏 i Bog duši da im prosti!. Dosta je bilo kriminala i s tim se mora žestoko obračunati. Nebeski narode, samo naprijed!
Oli
Crna mrlja u pravosuđu Srbije.Poginuli i porodice zaslužuju pravdu.Zakon mora da važi za sve🙏
Borac
Sram bilo vlasti,dva puta je otvarali i slavili.
Ostavite komentar
Komentari se objavljuju nakon odobrenja moderatora.