Обавјештајне службе знале гдје се крије Павелић

Према тим  информацијама, Анте Павелић је 6. маја 1945. године напустио НДХ и   отишао у Аустрију у америчку окупациону зону.

Павелић се са породицом смјестио у село Тифебрунау у близини Салцбурга, а амерички официри мислили су да се ради о избјеглицама и, наводно,  нису били свјесни њиховог идентитета.

Убрзо је Павелићева породица  пребачена у село Ст. Гилген гдје је остала до априла 1946. године.

Павелић је у Италију ушао са перуанским пасошем  под именом "дон Педро Гонер".

Након што је стигао у Рим, према информацијама из докумената ЦИА, уточиште му је пружио Ватикан.

Документи су открили и да је 11. августа 1947. године британска обавјештајна служба знала тачно гдје се у Ватикану налази Павелић.

Али, хапшење Павелића није било у интересу Британаца и Американаца, јер је велики број хрватских доушника био лојалан Павелићу.

Постојао је и план којим би се у заједничкој акцији Британаца и Американаца ухапсио усташки поглавник - стоји у документима ЦИА.

План је био да се Павелић натјера да напусти Ватикан. Британски обавјештајац  обавијестио би Американце, а италијанска полиција би тако
ухапсила  Павелића.

Међутим,  Британци се нису јављали и план није проведен. Наводно, Британци  нису могли "извући" Павелића из Ватикана.

Усташки поглавник Анте Павелић, сарадник Адолфа Хитлера и шеф марионетске нацистичке НДХ, у којој су важили расни закони према Србима, Јеврејима и  Ромима, и у којој су отварани многобројни конц-логори, па чак и логори да дјецу, никада није одговарао за масовна истребљења људи и колаборацију са нацистичком Њемачком.