Да ли ће Горбачову бити суђено за распад СССР?

У захтјеву који су потписала двојица депутата владајуће Јединствене Русије, двојица комуниста и један члан Либерално демократске партије, траже се одговори да ли је било умјешаности других држава
и да ли се догодио државни преврат сличан овом у Украјини, преноси "Руски глас".

"Заједно с одговором на захтјев рачунамо да ћемо да добијемо оцјену правног основа државности свих бивших република, усвајања Устава, што ће дати основу за промјену оних докумената који се,
рецимо, тичу украјинског суверенитета", рекао је посланик Јединствене Русије Јевгениј Федоров.

Када је ријеч о бившем предсједнику Горбачову, депутати га оптужују за оснивање Државног савјета СССР, иако тај орган није био предвиђен Уставом, а испоставило се да је доносио одлуке о признању независности прибалтичких совјетских република.

Реагујући на иницијативу посланика, Горбачов је оцијенио да је она "непромишљена и брзоплета" и да депутати њоме желе да скрену пажњу на себе.

"Када ме оптужују да сам дао источну Европу, одговарам им: 'Коме сам је дао? Пољску - Пољацима. Чехослоачку - Чесима и Словацима, Мађарску - Мађарима'", рекао је Горбачов.

Упркос томе, Државно тужилаштво има обавезу да одговори на захтјев посланика, а тај одговор могао би да буде познат у наредних мјесец дана.

У руској стручној јавности подјељени су у погледу мишљења да ли треба истраживати ове догађаје из прошлости, али су сагласни да је мала вјероватноћа да би истраживање могло да буде спроведено
детаљно и тачно.

Члан Савјета удружења политичких стручњака и конзултаната Владимир Горјунов поздравио је иницијативу посланика, оцјењујући да је вјероватно "пуно докумената уништено", као и да су "данашње руске елите у вези  с оним догађајима или људима који су играли важну улогу у тим стварима".

Горјунов сматра да нема основа да се Горбачову суди за распад Совјетског Савеза, него онима који су потписивали Споразум о оснивању Заједнице Независних Држава, али да би се последњем
предсједнику СССР могло замјерити што није употребио силу да то спријечи.

Замјеник директора Центра за политичку технологију Алексеј Макаркин рекао је да је  "та иницијатива веома необична", као и да су подносиоце захтјева "увијек карактерисали радикални погледи".

"Ово није први пут да се органи Државног тужилаштва и судови суочавају с таквим захтјевима, покушајима да се поновно размотре Споразуми о ЗНД. Такви случајеви се редовно одбијају позивајући се на конкретне чланове руског законодавства", сматра Макаркин.

Према његовом мишљењу, на Балтику многи сматрају да је Русија агресивна држава, а ова иницијатива ће само још више заоштрити ситуацију.

СССР је престао да постоји као субјект међународног права 25. децембра 1991. године, а  његов правни насљедник је Руска Федерација.

СССР се заправо распао након што су лидери савезних република потписали Споразуме у Бјеловежу у децембру 1991. године о оснивању ЗНД, утврђујући чињеницу да СССР више не постоји.