Италијани се не осјећају држављанима ЕУ

Према резултатима анкете "Евробарометра", први пут се већина Италијана, или 53 одсто, изјаснила да се не осјећа држављанима ЕУ.

У анкети агенције ИПР, обављене за државну телевизијску станицу РАИ, свега десет одсто Италијана изјаснило се као "евроентузијасти", а чак 70 одсто као "еврокритичари" који желе велике промјене у политици ЕУ, док је 15 одсто радикалних "евроскептика".

Уколико покрет "Пет звијезда" и странка бившег премијера Силвија  Берлусконија "Напријед, Италија" придобију подршку мањих странака десног центра попут "Сјеверне лиге" и "Браћа Италије" - побједа евроскептика на изборима за Европски парламент биће извјесна.

Бивши италијански министар спољних послова и некадашњи европски комесар Франко Фратини истиче да се у Италији све више говори о Европи, али у негативном смислу.

"Сјеверна лига" усвојила је најекстремнији антиевропски став у кампањи за Европски парламент. Ова партија себе представља попут француског  "Националног фронта" и под слоганом "Доста је било евра".

Према мишљењу лидера те странке Матеа Салвинија, низ самоубистава у  протеклих неколико година не би се ни десио да Италија није чланица  еврозоне.

Лидер покрета "Пет звијезда" Бепе Гриљо непрекидно захтијева  одржавање референдума о чланству у еврозони иако постоје уставне  препреке за одржавање таквог гласања. Он захтијева и укидање свих
регулатива мјера штедње у еврозони.

Италијански премијер Матео Ренци одбацује било какву могућност изласка  из еврозоне, али је и он истакао да је стопа незапослености у Британији, која није чланица монетарне уније, сада много нижа него у Италији, мада су биле на сличном нивоу на почетку кризе 2008. године.

Силвио Берлускони је недавно одбио да отворено подржи ставове против еврозоне, али је признао да су његови гласачи подијељени о овом питању. Он је нагласио да је за останак евра, али под одређеним и добро дефинисаним условима.

Стручњак из Института ИКСЕ Роберто Вебер наглашава да је све веће незадовољство ЕУ јасна нуспојава економске кризе, која је оставила посебно тежак траг у Италији, гдје је стопа незапослености међу младима  прешла 40 одсто.