Љекари неће да раде у затворима

Тај податак саопштила је Институција омбудсмана за људска права БиХ у свом извјештају за прошлу годину, а у којем се истиче да је овај проблем присутан у казнено-поправним заводима Требиње, "Кула" и Фоча.

Омбудсмани су уочили и да у неким случајевима за запошљавање љекара у затворима нема довољно новца, а подвукли су да је чак присутна и пракса да терапију затвореницима дијеле стражари, а не стручно медицинско особље, што је, како тврде, случај у КПЗ Мостар и КПЗ Орашје.

Институција омбудсмана за људска права БиХ саопштила је да, поред љекара опште праксе, у затвору треба да буде запослено особље које је адекватно обучено за пружање здравствене заштите, а затворенику треба да буду на располагању и услуге стоматолога и офталмолога.

"Правила утврђују да је, када нема љекара опште праксе запосленог на неодређено и пуно радно вријеме, љекар запослен хонорарно, односно по уговору о дјелу, обавезан да редовно долази у установу", упозоравају омбудсмани.

Упркос томе, како истичу омбудсмани, у веома малом броју казнено-поправних завода осигуран је стандард запошљавања квалификованог љекара опште праксе, а свијетли, позитивни примјери, присутни су у КПЗ Бањалука, КПЗ Зеница, КПЗ Бијељина, те КПЗ Тузла.

"Затвореници су имали највише жалби на начин организовања здравствене заштите, указујући да обим ангажмана доктора није довољан с обзиром на број затвореника, а да се дешава и да доктори уопште не извршавају своје обавезе, што је случај у КПЗ Орашје", стоји у извјештају.

У заводима је, како наглашавају омбудсмани, присутан и проблем недостатка другог медицинског особља, "па тако КПЗ Орашје има два медицинска техничара, због чега затвореници у току ноћи остају без иједног здравственог радника".

Да ли је тачно да терапију затвореницима у КПЗ Мостар дијеле стражари, покушали смо да провјеримо у тој установи, али у томе нисмо успјели.

Иво Ивкић, директор КПЗ Орашје, признаје да су проблеми, које су омбудсмани навели, заиста присутни, али и додаје да се ради на томе да повећају број здравствених радника.

"То јесте точно, ми имамо само два медицинска техничара, који 365 дана треба да покривају КПЗ, а имају право на годишњи одмор и остало што им законом припада. Ми сад примамо једног медицинског техничара, а имамо у Правилнику о унутрашњој организацији већ припремљено за пријем два доктора и још једног техничара", увјерава Ивкић.

Када је ријеч о затворима у РС, у ресорном министарству тврде да сваки КПЗ у радном односу има љекара и медицинског техничара.

"Од шест казнено-поправних установа у радном односу запослено је шест љекара, од којих су три у сталном радном односу, док су три у радном односу по уговору о дјелу.

У казнено-поправним заводима Источно Сарајево и Фоча поред љекара, запослен је и стоматолог, док је психијатар запослен по уговору о дјелу", каже Горана Златковић, министар правде РС.

Она додаје да су Министарство и казнено-поправне установе посвећене у погледу пружања здравствене заштите осуђених лица која се налазе на издржавању казне затвора, што потврђује и расписивање конкурса за попуну упражњених позиција за љекаре, а који су безуспјешно окончани.

Са друге стране, Миодраг Фемић, предсједник Међународне асоцијације доктора медицине за југоистичну Европу, истиче да је разлог због којих љекари не исказују интересовање за рад у затворима финансијске природе.

"Штитимо било којег пацијента, али питање је колико се тај рад плаћа. Ми имамо доктора у Бијељини који ради у казнено-поправном дому, само што су плате тамо далеко мање него када доктори раде у некој здравственој установи. У томе је поента", истиче Фемић.