Тродневна жалост у Србији

Законом о дану жалости предвиђено је да заставе буду спуштене на пола копља, како на државним институцијама тако и на спортским и културним манифестацијама, да се ода пошта настрадалима минутом ћутања.

Према Закону, медији су дужни да програме ускладе и уместо хумористичких, забавних, фолклорних и других емисија са забавном и народном музиком, емитују програм и емисије прикладне дану жалости.

Новинско-издавачке организације које издају дневне новине дужне су да на дан жалости листове одштампају у црној боји, наводећи на првој страни одлуку о проглашењу дана жалости и проглашењу његовог обележавања.

За време дана жалости на јавним местима, у кафићима, ресторанима и другим локалима забрањено је емитовање народне и забавне музике, односно одржавање програма забавног карактера.

Према Закону, Влада дан жалости проглашава после нарочито трагичног догађаја, тешке несреће која за последицу има смрт, рањавање, или тешко оштећење здравља већег броја људи, или у случају смрти високог државног функционера, а када процени може да прогласи и у случају смрти личности која је имала високе заслуге за земљу.

Аутономна покрајина, општина, град и град Београд могу прогласити дан жалости на својој територији поводом неког трагичног догађаја од локалног значаја.

Дан жалости не може трајати дуже од три дана, а за кршење начина обележавања закон предвиђа и казне за физичка лица од 5.000 динара до 200.000 динара за правна лица.