БиХ не може сама против посљедица поплава

Беванда је на Форуму за просперитет и запошљавање у БиХ истакао да су прелиминарни резултати посљедица поплава катастрофални – скоро милион људи је помјерено са својих огњишта, 2.300 школских и здравствених објеката је уништено, а пуно је људи чија је имовина трајно уништена и који се никаквом адаптацијом не могу вратити на мјеста гдје су живјели.

"БиХ нема унутрашњи капацитет да би се носила са овим недаћама и сву своју енергију усмјеравам да саговорницима из Европе и свијета укажем да је ово посебна ситуација", нагласио је Беванда.

Према његовим ријечима, пуњење буџета и могућност унутрашњег реаговања новчаним средствима све је мања.

"Приходи од Управе за индиректно опорезивање, који су најбољи индикатор привредних кретања, преполовљени су. Тренутно су приходи од индиректних пореза око 30 одсто од уобичајених", навео је Беванда.

Он је указао да због ових чињеница и података БиХ сада потребна цјелокупна међународна помоћ у опоравку из настале кризе.

"Потребно је организовати међународну донаторску конференцију, укључити комисију ЕУ за међународну сарадњу, хуманитарну помоћ и одговор на кризе, Свјетску банку, ММФ, ЕБРД и све друге организације
финансијског и хуманитарног карактера", поручио је Беванда и додао да је до сада 16 земаља пружило помоћ, посебно се захваливши Србији и Хрватској, које су то учиниле иако су и саме биле жртве поплава.

Према његовом мишљењу, потребно је што прије утврдити критеријуме за расподјелу помоћи, а за то ће најбоље послужити процјена штете која ће се радити убрзано.

Беванда је најавио да ће се са процјеном настале штете званично почети 29. маја.

Он је истакао да треба помоћи и привредницима, јер је хиљаде предузећа остало без објеката и опреме.

Предсједавајући Савјета министара БиХ сматра да БиХ треба подршку и помоћ у побољшању пословног окружења и привлачењу страних инвестиција, јер се једино реформама у овом подручју могу обезбиједити
нова радна мјеста и нова вриједност настала у БиХ.

Беванда је навео да је потребна помоћ и у реформи тржишта рада гдје је потребно усмјерити едукацију радне снаге према секторима гдје постоје развојне шансе, средити пореске олакшице код стварања нових радних мјеста, извршити анализе цјелокупног тржишта рада, а с циљем дизања ефикасности.

Према његовом мишљењу, помоћ је потребна и у борби против корупције и у социјалним реформама које треба да помогну стварању боље слике привреде БиХ према домаћим и страним инвеститорима, а све с
циљем подизања животног стандарда становништва БиХ.