Банке да помогну клијентима погођеним поплавама

Козарић је рекао новинарима, након сједнице Сталног комитета, да је чињеница да банке имају више од двије милијарде КМ ликвидних средстава преко рачуна обавезних резерви.

Он сматра да је и банкама у интересу да клијенте задрже кредитно способним.

"Закључак је да, чим од банака добијемо податке за првих шест мјесеци, заједно са агенцијама за банкарство урадимо нове тестове на стрес и видимо потенцијални системски ризик, иако се надамо да ће
финансијски сектор остати у капацитету и да ће бити у могућности да помогне у овој ситуацији", нагласио је Козарић.

Према његовим ријечима, агенције за банкарство заједнички су предложиле могуће мјере за помоћ грађанима погођеним поплавама, које би требало да ступн на снагу до краја мјесеца.

Он је навео да је једна од мјера мораторијум или репрограм кредита правним и физичким лицима који би трајао до 30. јуна 2015. године.

"Током мораторијума или репрограма банке не могу наплаћивати накнаде за обављене услуге нити уговарати каматну стопу већу од дефинисане постојећим уговором. То би требало да важи од 15. маја ове године", рекао је Козарић.

Према његовим ријечима, обрачуната камата у вријеме мораторијума евидентира се у ванбилансу и након његовог истека приписује се главници.

"Ово се односи на сва физичка и правна лица погођена елементарним непогодама, која за то морају да обезбиједе одговарајућу документацију. Сви погођени полавама мораће да документују своју штету и договоре се са банком о модалитету репрограма", појаснио је Козарић.

Он је навео да је процјена да је 20 одсто кредитног портфолија на угроженим подручјима.

Козарић је рекао да први прелиминрани показатељи, са којима је изашао и ММФ, предвиђају да ће БДП бити око 0,5 одсто на годишњем нивоу и то уколико одговор на кризу изазвану поплавама буде адекватан и
организован приступ обнови.

"Капитализација која је била 17 одсто биће упитна за један број банака. Проблеме са капиталом могле би да имају четири банке, што значи да ће банке мајке морати да воде рачуна о својим испоставама у БиХ и
помоћи им да остану добро капитализоване", нагласио је Козарић.

Према његовим ријечима, неквалитетни кредити који су на нивоу од 15 одсто, и то 18 одсто корпоративни сектор и 10 одсто кад је ријеч о грађанима, могло би да порасту до нивоа од 20 одсто, што значи да многи, погођени поплавама, неће бити у могућности да сервисирају своје обавезе.

Данашњој сједници Сталног комитета, осим Козарића, присуствовали су и замјеник предсједавајућег Савјета министара БиХ и министар финансија и трезора Никола Шпирић, директор Агенције за банкарство Републике Српске Славица Ињац, директор Агенције за банкарство Федерације БиХ Златко Барш и у име Удружења банака БиХ Мијо Мишић.