Трибунал одбацио Шешељев захтјев за ослобађање

Судска одлука донесена је већином, уз опречно мишљење судије Кофија Кумелија Афанђеа, који је оценио да је Шешељев случај "без преседана"."Не могу да се сложим с већином у одлуци да се суђење настави, када је доведена у питање правичност поступка", навео је Афанђе.

Шешељ се 23. фебруара 2003. године добровољно предао Хашком суду, где  се изјаснио да није крив ни по једној тачки оптужнице, која га терети за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања од 1991. до 1993. године у Хрватској, БиХ и Војводини.

Од тада је у притвору у Схевенингену, а његов предмет је и даље у претресном поступку, који је почео 2007. године. Тужилаштво је крајем 2010. завршило изношење доказа, а оптужени, који се сам брани, није желео да износи никакве аргументе одбране.

Завршне речи одржане су у марту 2012, а изрицање пресуде било је заказано за 30. октобар 2013. године.

Шешељ је, међутим, у јулу 2013. затражио изузеће судије Хархофа због сумње у његову пристрасност.

Хархоф је, како је навео оптужени, на адресе 56 пријатеља и сарадника упутио писмо у којем је оценио да су ослобађајуће пресуде хрватском генералу Анту Готовини, бившем начелнику Генералштаба ВЈ Момчилу Перишићу и бившем шефу Службе државне безбедности Србије Јовици Станишићу плод политички мотивисаног притиска председника суда, Американца Теодора Мерона, на колеге.

Суд је прихватио Шешељев захтев и уместо Хархофа је именован судија Мандиаје Нијанг.

Оптужени је почетком године затражио да буде ослобођен или да суђење почне испочетка јер, како је навео, није правично да поступак буде настављен уз судију који није пратио поступак од почетка.

Одвојено од оптужнице за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања, Шешељ је у три поступка осуђен због непоштовања суда, на 15, 18 и 24 месеца затвора.