Парастос за жртве усташког злочина

Прислужене су свијеће за покој душа настрадалих, а делегација Борачке организације положила је цвијеће код Спомен-обиљежја. Парастос је служио сребренички свештеник Александар Млађеновић у присуству тридесетак потомака страдалих и других Срба из овог мјеста.

Тачан број настарадалих и сахрањених у овој костурници није никада утврђен.

"У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. јуна 1943. године, убиле више од 155 српских цивила. Са њима је убијена и једна јеврејска породица као и породица једног муслимана који је био ожењен Српкињом" - каже Милош Николић.

Његов дјед Јово, са снахом Василијом и једном петочланом јеврејском породицом, убијен у кући у којој Милош сада живи. Убијена јеврејска породица, према Николићевим сазнањима, била је у сродству са књижевником Исаком Самоковлијом.

Николић истиче да је наредног дана у селу Залазје убијено још 97 Срба, међу којима 45-оро из породице Ракић, 16 Максимовића и 15 Драгичевића.

Он прецизира да је Францетићев легионар, усташки сатник Јосип Корелец, због погибије свог брата у борбама код Сребренице, наредио одмазду коју су извршиле усташе, уз помоћ неких домаћих присталица.

Убијали су све Србе које су затекли у кућама и тако су страдале цијеле многочлане породице Стевановић, Крстић и друге. Убијено је пет чланова породице пекара Остоје Стевановића, као и 15 цивила из сребреничког села Брежани који су се тог дана затекли у Сребреници.

Међу убијенима није био ниједан војник, а цивили су убијани свирепо на различите начине.

Плоче са именима настрадалих налазиле су се у сребреничкој цркви, али су у посљедњем рату полупане и нестале.

Николић напомиње да тачан број и имена свих настрадалих 14. јуна 1943. године никада неће бити тачно утврђен, јер то није био интерес комунистичког система.

Убијени су били бачени и дјелимично затрпани у јами на локацији код данашње полицијске станице, одакле је приликом изградње колектора дио посмртних остатака 1971. године пренесен у ову костурницу.

У Другом свјетском рату нестала су сва српска села на ширем подручју Сућеске, као што су: Слатина, Липовац, Жедањско, Шушњари и још неки српски засеоци..А имања су након рата на необјашњив начин запосјели и добили на кориштење локални Муслимани.

Зна се да је након Другог свјетског рата тај усташки официр Корелец осуђен у Загребу и кажњен на неку симболичну затворску казну за масакр који је починио.