Нема владе у Приштини без Срба!

Те позиције им гарантује Устав Косова, односно члан 96. који се односи на министарства и представљање заједница, а који је практично ископирана одредба Ахтисаријевог плана.

Документ који је извор правно-политичког система, а на кога су, изгледа, сви заборавили док су се у косовском парламенту ломила копља око нацрта Закона о општим изборима (којим би се број српских гласача драстично смањио) даје Србима велику преговарачку снагу.

Наиме, предвиђено је да Срби морају да се сложе око делегирања министарских функција из српске заједнице, чиме им се, практично, оставља простор и да, уколико желе, блокирају конститусање косовске владе.

“Постојаће најмање један министар из српске заједнице и један министар неке друге невећинске заједнице Косова. Ако има више од дванаест министара, Влада ће имати и трећег министра који ће представљати невећинске заједнице Косова. Постојаће најмање два заменика министра из српске заједнице Косова и два заменика министра из осталих невећинских заједница. Ако има више од дванаест министара постојаће и трећи заменик министра који ће представљати српску заједницу и један заменик министра осталих невећинских заједница на Косову, пише у члану 96. косовског Устава.

Устав прописује да се избор министара и заменика министара обавља у консултацијама са странкама, коалицијама или групама које представљају мањинске заједнице. Предвиђа се и могућност да се за члана владе именују и особе које се нису квалификовале за посланичка места, али само уз званично одобрење већине посланика српске заједнице.