Титов бункер национално добро

Љиљана Шево, предсједавајућа Комисије за очување националних споменика, истакла је да је ријеч о јединственом и изузетно добро очуваном примјеру војне архитектуре из периода Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ).

"Комплекс је изграђен дубоко у унутрашњости планине Златар, а свједочи о изузетној вјештини и умијећу његових градитеља. Опрема и инфраструктура Команде савршено су очуване и данас су у функцији", истакла је Шево.

Појаснила је да то говори о високим стандардима, односно изузетном квалитету уређаја и инфраструктуре који су били уграђени у тај објекат, а који су у највећем дијелу били производ домаће индустрије.

Она је навела податак да је објекат Армијске ратне команде у Коњицу грађен пуних 26 година - од 1953. до 1979. године, те да је за изградњу утрошено 4,6 милијарди долара.

"Намјена је била смјештај главнокомандујућег, врховне команде, скупштине и владе у случају ратне опасности, посебно у случају нуклеарног удара, а објекат је могао да прими 350 људи", додала је Шево.

Она је појаснила да објекат није у функцији од 1992. године и да се у њему од 2011. године одржава Бијенале савремене умјетности.

Комисија за очување националних споменика БиХ на сједници, одржаној од 16. до 20. јуна, на листу националних споменика уврстила је још пет добара, те два добра на листу угрожених споменика - историјску грађевину Рт кула или Кулина на ријеци Крупи у Габели код Чапљине, те Ферхат-пашину библиотеку у Бањалуци.

Рт кула фортификацијски је објекат саграђен прије 17. вијека, када се први пут помиње, а претпоставља се да је посљедњи пут у употреби била у Херцеговачком устанку 1875. године, од када је напуштена и нагризана зубом времена. Ферхат-пашина библиотека у Бањалуци представља збирку манускрипата и старих штампаних књига.

Комисија за очување националних споменика досад је националним спомеником прогласила 772 добра, те 77 добара уврстила на листу угрожених споменика.