“Одлив мозгова” у иностранство

Један од показатеља који на то недвосмислено указује јесте „одлив мозгова“ у иностранство. По том критеријуму Србија се нашла на дну ранг-листе - лошије су позициониране само три, од укупно 134 земље.

Аналитичари процјењују да ће се и у наредних неколико година број грађана Србије, који ће одлазити у иностранство на рад, повећавати, поготову ако у Европској унији, како се процјењује, оживи привредна активност и ако се настави процес старења становништва нарочито изражен у Њемачкој, Италији, Аустрији...

То ће додатно отежати, ионако лошу ситуацију, на српском тржишту рада које се већ суочава са феноменом дефицита стручне радне снаге, прије свега љекара специјалиста, чија је старосна структура веома неповољна.

Илустрације ради, 20 одсто љекара старији су од 60 година, а само 2,8 одсто њих има мање од 30 година. Слична је ситуација и са научницима и инжењерима.