Тетовирање и пирсинг угрожавају здравље

За осликаним телом са најразличитијим мотивима већ годинама влада права помама. Познати и непознати, јавни и анонимни, сви листом желе тетовиран знак на свом телу или пирсинг. На плажама и улицама шетају се пуне, различито нијансиране слике, дискретни цртежи на карактеристичним местима. Пирсинг накит качи се готово на све делове тела. Стиче се утисак да је "тату-манија" захватила све, не правећи разлику у годинама.

А да ли је и колико безбедна или опасна по здравље,  објашњава дерматовенеролог др Милан Бјекић из београдског Завода за кожновенеричне болести:

- Када се неко одлучи за тетоважу и пирсинг, требало би да буде свестан могућих здравстевних компликација које могу да настану током тетовирања или пирсинга. Ово је важно јер тетоважа подразумева уношење нерастворених пигмената у кожу. Боја се наноси на кожу, а затим се серијом понављаних убода уноси у најповршнији слој, дубине од једног до два милиметра. Убоди се најчешће изводе иглом, оштрим предметима или пиштољем за тетоважу. Понекад на местима убода може настати крварење, па кожа изгледа као опечена. Међутим, то је привремено стање које може да траје најдуже две недеље. За то време кожа у потпуности зацељује.

* А које су онда озбиљније компликације?

- Компликације које настају приликом тетоваже, могу бити алергијске због реакције на пигменте који се користе. Алергија се јавља зато што неки пигменти у себи садрже соли метала, а које су за осетљиве особе заправо алергени, који изазивају контактни алергијски дерматитис. Плаву боју, примера ради, дају мастило, индиго и соли кобалта, зелену соли хрома, док је за црвену потребна со живе, цинабер. Жута боја се добија захваљујући соли кадмијума, љубичаста од соли мангана, белу ствара талк, а браон боју гвожђе. У сваком случају, промене које настају услед алергијске преосетљивости, могу да се јаве непосредно након тетоваже, а некада и после неколико година.

* Како се ове промене манифестују?

- Прво се јавља црвенило које је праћено сврабом, а затим се на месту тетоваже појављују ситни мехурићи, који након прскања остављају крастице. Због израженог свраба појављују се и огреботине, а могућ је и настанак секундарне бактеријске инфекције. То је већ озбиљније стање праћено болним отоком, гнојењем и повишеном телесном температуром. Међутим, инфекције су више карактеристичне за пирсинг него за тетоважу.

* Зашто?

- Због осетљивих места на којима се пирсинг обично ради и накита који се користи. Најчешћа места за пирсинг су уши, нос, усне, образи, језик, обрве, брадавице, пупак и гениталије, а накит је обично од челика, ниобијума, титанијума или злата. Ако је од никла, честе су контактне алергијске реакције. Кожа се најчешће буши иглама, а за уши постоје посебни пиштољи. У сваком случају, време зацељивања коже након пирсинга је од четири до шест недеља, а описано је да процес може да траје и до годину дана!

* Које још компликације могу да се појаве услед оваквог вида улепшавања?

- Уколико се тетоважа или пирсинг не спроводе у стерилним условима и са стерилним инструментима, може доћи до преношења најразличитијих вируса. Наравно, под претпоставком да је у нестерилизованом инструменту остао траг крви оболеле особе која је претходно прошла наведене третмане. На овај начин најлакше може да се пренесе изузетно отпоран вирус, узрочник хепатитиса Б или хепатитиса Ц. Понекад може да се пренесе и вирус ХИВ.

* Да ли сте ви имали таквог пацијента?

- У својој пракси сусрео сам неколико пацијената код којих се на сваком месту убода појавила брадавица изазвана хуманим папилома вирусом. Код њих је читава површина тетоваже била неравна, прекривена ситним заравњеним вирусним папулама. Познато је да на месту тетоваже може да се појави и малигни меланом, као и ружни ожиљци келоиди, грануломи и саркоидни чворићи. Овим путем могу да се пренесу и узрочници сифилиса, туберкулозе и лепре.

* Који је најбољи начин заштите?

- Ако се неко већ одлучи за тетоважу или пирсинг, треба добро да се распита где је најбезбедније да се то уради. Ако не постоје лиценциране радње, особа сама мора да провери да ли се на месту за тетовирање и пирсинг користе контејнери са пигментом за једнократну употребу, ради смањивања ризика за добијање инфекције од неке друге особе. Важно је да зна и да ли се за сваки таттоо користе стерилне игле, постоји ли аутоклав или суви стерилизатор, да ли се игле стварно након сваке употребе стерилишу, али и да ли професионалци носе заштитне рукавице током рада.

Људе наводе различити мотиви да се тетовирају или раде пирсинг. Код Абориџина је то културолошки феномен, везан за спиритуалну церемонију. Многи се тетовирају јер им се цртежи на телу свиђају као модни детаљ, тинејџери то понекад чине под притиском својих вршњака, док неки боди пирсинг користе да би појачали сексуално задовољство партнера, као што је пирсинг на језику.

Но, свеједно који да је разлог за тетовирање, свако треба да има на уму да се тетоваже тешко уклањају и да је третман често незадовољавајући. У пракси се користи дермоабразија, хируршка ексцизија и ласерски третман, али трагови готово увек, по правилу остају, каже др Бјекић.