Хрватска економија посрће

Ова јадранска земља са укупно 4,2 милиона становника, у којој је чак половина младих незапослена, бележила је економски пад у 10 последњих квартала, а само је Грчка претпрела већи суноврат од 2009. до 2013. године, преноси АФП.

У првом кварталу ове године, Хрватска је забележила привредни пад за 0,4 одсто у поређењу са истим периодом прошле године, пре него што се придружила ЕУ.

Влада левог центра на челу са социјадемократским премијером Зораном Милановићем гајила је велике наде да ће чланство у Унији подстаћи страна улагања у бившој југосвловенској републици, али у односу на годину пре приступања прошлог јула, директна страна улагања у 2013. у Хрватској опала су за 60 одсто.

Експерти кажу да инвеститори зазиру од честих измена закона, високих намета, крутих закона о раду и несигурности инвестиција, наводи француска агенција.

"Хрватска мора да уложи заиста велике напоре како би унапредила конкурентност и пословно окружење да би привукла директна страна улагања", оцењује Тимоти Еш, главни аналитичар "Стандард банке" за нова тржишта.

За разлику од Бугарске и Румуније, које су се ЕУ придружиле 2007. године, Хрватска је том блоку приступила у зениту глобалне финансијске кризе, када банке нису биле толико спремне да улажу капитал, подсећа АФП.

Еш упозорава да Хрватска, којој туризам доноси 15 одсто укупног БДП-а, исувише зависи од странаца који долазе на одмор у ту земљу. Инвеститори за овакву ситуацију не криве ЕУ, већ хрватске власти, које су споре у предузимању преко потребних реформи, поготову с обзиром на неефикасан и сувише гломазан јавни сектор који упошљава око 400.000 људи.

Нестабилна политичка ситуација не помаже спровођењу реформи, са дубоко подељеном и веома непопуларном владајућом партијом, закључује француска агенција.