Високе таксе, а рекордан број учесника на изборима

Ипак, то није спријечило политичке партије и појединце да у рекордном броју од почетка вишестраначја пријаве своје учешће на изборима.

Само пријаве, односно плаћање такси 65 политичких странака и 24 независна кандидата коштало је 1.623.000 КМ. Од тог износа партије су уплатиле 1.458.000 КМ, а независни кандидати 165.000 КМ.

Убједљиво најскупља такса је она за пријаву учешћа на изборима на нивоу Предсједништва БиХ, која кошта 20.000 КМ, као и такса за учешће на изборима за Представнички дом парламента БиХ, с тим да ова друга уколико се уплати важи и за све ниже нивое власти у РС, односно за Народну скупштину РС, Парламент ФБиХ и скупштине кантона у ФБиХ.

Када је у питању избор предсједника РС, политичке партије морају уплатити 14.000 КМ, колико кошта такса за учешће и на изборима за Народну скупштину РС и Парламент ФБиХ уколико се не пријави учешће за изборе у Представнички дом парламента БиХ.

Независни кандидати плаћају дупло мање таксе за учешће на изборима на свим нивоима власти, па тако за разлику од политичке партије која за изборе за кантоналну скупштину мора платити 10.000 КМ, они морају да издвоје по 5.000 КМ.

У Централној изборној комисији БиХ (ЦИК) кратко су рекли да ће таксе, које су нека врста депозита, бити враћене онима који освоје мандате и да висина те таксе никога није спријечила да се кандидује с обзиром на то да се пријавио рекордан број оних који ће учествовати на изборима.

Поред такси, да би учествовали на општим изборима за члана Предсједништва БиХ и посланике у Представничком дому парламента БиХ, политичке странке морају поднијети и 3.000 потписа регистрованих бирача, док за Народну скупштину РС и Парламент ФБиХ треба да приложе по 2.000 потписа.

Када су у питању независни кандидати, број обавезних потписа регистрованих бирача који се подносе Централној изборној комисији дупло је мањи него код политичких странака.

Енес Османчевић, политички аналитичар и професор Филозофског факултета у Тузли, каже да су високе таксе у функцији обесхрабривања потенцијалних кандидата да учествују на изборима.

"Људи који су у политици четврт вијека желе да обесхрабре друге да се баве политиком и висока такса је једна од мјера. Треба размишљати у смјеру санкционисања пасивних бирача, јер гласачко право није само право него и обавеза и ту врсту праксе имате у неким земљама", нагласио је Османчевић.

Када је у питању велики, односно рекордан број политичких субјеката који су се пријавили за учешће на општим изборима, Османчевић наглашава да се партије код нас заснивају на интересној основи и добијају карактеристике фамилијарног бизниса.

"Њихово повећање и раситњавање говори с једне стране о непрофилацији, а са друге о неповјерењу не само између људи који се баве политиком него генерално неповјерења у друштву", сматра Османчевић.

Што се тиче Европе, искуства с таксама и пријављивањем за изборе су различита, али кандидатура за члана Предсједништва БиХ, која кошта 20.000 КМ, из доступних података са веб страница европских институција убједљиво је најскупља.

У појединим земљама, као што су Шведска, Шпанија, Португал и Финска, нису потребни ни потписи ни депозит, док су у Бугарској, Кипру, Естонији, Грчкој, Малти, Румунији и Великој Британији неопходни и за независне кандидате и за политичке странке.

У четири земље, Данској, Француској, Мађарској и Њемачкој, депозити за независне кандидате уопште нису потребни, док, рецимо, у Ирској само независни кандидати плаћају тај депозит.

Износи депозита у европским земљама варирају, па је тако на Малти 90 евра, Италији 620 евра, Великој Британији 500 фунти, а у Бугарској само независни кандидати плаћају и то износ од 7.500 евра.

У Естонији и Румунији депозити се, рецимо, вежу за просјечну исплаћену плату, док у неким земљама политичке партије и кандидати могу одлучити да ли ће положити депосит или прикупљати потписе. У готово свим земљама депозити се враћају ако се освоји мандат.