Електронске картице поплављени могу користити у 183 фирме

На списку, који се налази на званичној интернет страници Коморе, су предузећа која се баве производњом и прометом грађевинског материјала и материјала за инсталације, намјештаја и техничких уређаја у домаћинству, столарије, керамике и друге робе са већ утврђеног списка која се може купити електронском картицом.

"С обзиром на то да пријаве и даље континуирано стижу, Привредна комора РС сматра да би у наредним данима требало оставити могућност за допуну листе привредних субјеката, а очекујемо да нам се јаве и комунална предузећа", казао је Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе РС.

Иначе, најбољу понуду поплављени грађани имаће у Бањалуци и Бијељини, с обзиром на то да се у њима налази највећи број предузећа са списка, а заинтересованост су показале и фирме из Добоја и Шамца, тако да ће грађани из ова два поплављена града лакше и брже моћи доћи до потрепштина за обнову.

Са друге стране, домаћим предузећима са списка отворена је прилика за зараду и профит, с обзиром на то да ће се борити за дио колача тешког 150 милиона марака, колико је планирано да се пусти у оптицај преко електронских картица.

Горан Радивојац, економски аналитичар, каже како ће од опредјељења грађана да ли да купе намјештај, грађевински материјал или нешто треће зависити колико ће неко предузеће да заради, као и колико ће новца са ваучера грађани уопште искористити.

За потенцијалне проблеме с којима би се привредници могли суочити он види плаћање ПДВ-а без одлагања, као и чекање на наплату.

"На почетку и у прелазном периоду предузећа са списка ће бити изложена додатном финансијском напрезању због ПДВ-а који се мора платити одмах по реализацији робе, а новац ће морати чекати", казао је Радивојац.

Како је оцијенио, овај начин пословања је облик кооперације између произвођача и крајњих потрошача, тако да неће бити слободног тржишта, јер је списак предузећа ограничен.

Према његовим ријечима, идеја помоћи поплављенима путем ваучер методе била је једино могуће рјешење у ситуацији насталој након поплава, јер су у томе свој интерес пронашли како привредници, тако и становништво, а посебно јавни сектор.

"Јавни сектор не располаже готовим новцем, јер би у супротном поплављенима уплатили на текуће рачуне по 5.000 марака", казао је Радивојац.

Извор: Независне новине