ПАРАДОКС На храну највише троше сиромашни

Просечно месечно издвајање Американаца за храну износи 6,6 одсто укупног кућног буџета, док Пакистанци морају за храну да потроше 47,7 одсто буџета, пренео је француски магазин Слат.

У Европи, такође, статистички подаци показују да је удео потрошње за храну много мањи у богатијим него сиромашним земљама.

Немци издвајају за храну 10,9 из укупног кућног буџета, Британци 9,1одсто, Французи 13,2, Италијани 14,2, Грци 16,5 одсто.

Навике у исхрани такође утичу на количину издвојеног новца за куповину хране која се спрема код куће.

Американац у просеку потроши 2.273 долара годишње на храну припремљену код куће, Немци 2.481 долара, Французи 3.037 долара, Норвежани 4.485 долара.

Трошкови зависе од пореске политике државе и субвенција у погледу пољопривредних производа, тако да постоје изузеци од правила, о чему сведочи податак да је удео троскова у кућном буџету за храну виши у Русији него у Индији.

Руси издвајају 31,6 одсто кућног буџета за храну а Индуси 25,2 одсто.
Једно од највећих издвајања за храну пропорционално месечним примањима после Пакистанаца имају Камерунци 45,9 одсто, Кенијци 44,8 одсто, Алжирци 43,2 одсто.
У студији се наводи да су земље које највише троше за храну управо државе чији су становници најосетљивији у погледу потхрањености.

Лоша жетва или изненадна суша може лако да изазове глад многобројних Пакистанаца, док просечном Американцу то никако не може да се догоди, констатује се у тексту.