Шпирић намјештао послове са УИО

Све њих, Кемал Чаушевић, притворени бивши директор УИО, директно је прозвао.

Чаушевићу и Здравку Цвјетиновићу Суд БиХ је 17.07. продужио притвор за још два мјесеца. Њих двојица
ухапшени су прије мјесец дана у акцији „Пандора“, заједно са бројним царинским радницима.

Нема сумње да ће се Тужилаштво БиХ морати позабавити и Уговором (број 831/13), који је УИО 02.07.2013. године потписала са продајно-сервисним центром „Там“ из Бањалуке.

Предмет Уговора је закуп пословног простора за смјештај одузете робе.
 
Потписници Уговора су директор УИО Миро Џакула и Небојша Јелисавац, директор ТАМ-а.

Висина Уговора је шокантна - за 10.280 м2 простора (од чега је 4.270 м2 затворени простор, а 6.010 м2 отворени простор) - УИО је одлучила да издвоји 25.209 Конвертибилних марака мјесечно, и то без ПДВ-а.

Цијена је више него запањујућа, јер је невјероватна количина новца која се издваја за м2 складишног
простора. Без дилеме је овај уговор штетан по УИО. И то у огромном износу.

Када се простим математичким радњама срачунају кључне одредбе Уговора, јасно је да Управа на годишњем нивоу за овај простор исплати ТАМ-у 302.508 КМ. Како је Уговор потписан на пет година, то значи да ће УИО ТАМ-у исплатити 1.512.540 КМ.

Уговором није прецизирано ко ће платити ПДВ, па је за претпоставити да се подразумијева да ће то учинити УИО. Са ПДВ-ом, УИО ће ТАМ-у за пет година исплатити 1.769.671,8 Конвертибилних марака. И све то за најобичнији складишни простор, који никако није у складу са нормама које такви објекти требају задовољити.

Двије ствари су овдје битне - прва, да је ТАМ у власништву Младена Милановића Каје, тајкуна који посједује пола Бањалуке; Друга битна чињеница је да је Кајин заштитник Никола Шпирић, који је предсједавајући УО УИО.

Није небитно истаћи и да је Каја припадник Мркоњићког криминалног клана, којем припада и Зоран Тегелтија, министар финансија у Влади РС.

Младен Милановић, власник је трговачке фирме „МГ Минд“, која се бави свим могућим пословима - од асфалтирања (власници су Мркоњић путева), преко грађевине, трговине, а у свом власништву посједују и бањалучку Тржницу.

Милановић је Власник Тржнице постао почетком 2011. године, а за већински пакет акција „МГ Минд“ тада је издвојио преко 30 милиона марака.

Милановић је акцију куповине Тржнице почео августа 2010. године, а окончао је у марту 2011.

Новинари Центра за истраживачко новинарство утврдили су (априла 2012.) да је “МГ Минд према пресудама Суда БиХ, преко двије фирме опрао укупно 6 милиона КМ”.

Навели су да је пресудом из априла 2011. године прецизирано да је “МГ Минд” од јуна до септембра 2005. године фиктивно продала “Металораду” из Брчког робу у вриједности 5,6 милиона КМ и тако избјегла плаћање више од 800.000 КМ пореза. Власници „Металорада” Алан Камберовић и Хаска Клопић су осуђени на по три и по године затвора за прање новца, док Младен Милановић, оснивач и директор МГ Минда, никада није одговарао за утају пореза. “МГ Минд” се помиње и у пресуди Вујадину и Александру Савановићу, који су у новембру 2008. осуђени на двије године и четири мјесеца, односно пет мјесеци завора, због прања новца преко бањалучке фирме “Крајина Цо”.

Упркос овим чињеницама, МГ Минд је учествовао у бројним приватизацијама, и тако је дошао у посјед десетина супервриједних некретнина у Бањалуци, од којих је неколико, милионске вриједности, у најстрожем центру града - Господској улици.

Као што видимо, перач пара Милановић је угледни привредник са којим УИО потписује потпуно непотребне и
штетне уговоре.

УИО, односно њен директор Миро Џакула, је, како ми је потврђено у тој институцији, 2.7.2013. године, по
налогу Николе Шпирића и Зорана Тегелтије, потписао штетан уговор.

УИО је, због Кајиног неусловног простора, одустала од много јефтинијег, и царинском прелазу ближег,
пословног простора у Градишци, у који је до тада смјештана одузета роба.

Тиме се учинило неколико катастрофалних и по УИО штетних пословних потеза:

Умјесто да се изнајми простор који је на скоро самом најпрометнијем граничном прелазу, изнајмљује се простор 50 километара даље, што значи веће трошкове превоза робе, који су чисто бацање пара;
 
Изнајмљени простор је, по тврдњама из УИО, за трећину  скупљи од оног у Градишци.

На овом мјесту долазимо до новог штетног потеза, који се материјализује у ангажовању новог шпедитера, јер заплијењену робу неко треба и да превезе.

Уз изнајмљивања Кајиног простора, пронађен је и нови шпедитер, фирма  „Меридијан“, која је у власништву Николе Вукелића, тајкуна изузетно блиског властима.

Шпедитер је у Уговору за вршење услуга превоза, утовара и истовара робе  претекао и градске бањалучке таксисте, јер је 4 пута (400%) скупљи у односу на претходног.

Уговори су везани, јер један тајкун (Каја) изнајмљује простор, а други тајкун (Вукелић) превоз, утовар и
истовар робе. Не иде једно без другог.

И што је најзначајније, када погледате Уговор УИО са “Меридианом” уочите да нема фиксне цијене, већ да је све варијабилно и зависи од количине робе, броја вожњи и сати на утовару и истовару…

Односно, од процјене оних који су направили ове криминалне уговоре, колико намјеравају украсти тај мјесец.

СлободанВасковицБлог