Власт обећала ММФ-у нови закон о раду

То је била једна од ставки у најновијем писму намјере што се БиХ обавезала да ће учинити уколико жели да
добије нову траншу Међународног монетарног фонда. У Управи за индиректно опорезивање поручују да отписивањем камате дужницма не би била послата добра порука редовним платишама, па су то изричито и одбили.

У Управи тврде да су усвојене измјене и допуне Закона о акцизама, што је такође услов ММФ – а.

Али ту није крај. Најболнија тачка Владе Српске пред октобарске изборе је свакако нови закон о раду.

У допуни писма намјере које је стигло у Вашингтон опет је обећан нови закон о раду до краја ове године. Иако су носиоци власти баш прије неколико мјесеци најављивали руски кредит, и одбили ММФ  управо због услова да се нови закон о раду усвоји.

Случајно или не, опет је пало обећање да ће се све ријешити након избора.

У Синдикату не желе ни да чују. Оно што највише забрињава јесте буџетски дефицит, који ће по свему судећи бити 4 одсто од бруто друштвеног производа. Барем је толико одобрио ММФ. Ипак, власти БиХ, самим тим и ентитетске владе су стварност приказивале гором него што јесте након поплава, па су тако, како пише у писму намјере, у Вашингтон послали поруку да су мајске поплаве направиле катастрофу која износи од 5 до 10 одсто БДП – а.

Очигледно се учинило све да би се на крају одобриле седма и осма транша по четвртом стенд бај аранжману, гдје је Босни и Херцеговини одобрен 191 милион евра. Поред тога, БиХ је добила 100 милиона долара од Свјетске банке. Али има још један зарез, јер додатно задужење код ММФ – а за опоравак од поплава износи 95 милиона евра.

Пара очигледно не фали, а ни обећања да би се оне добиле. Враћање кредита и испуњавање давно датих обећања је изгледа заказано у термину послије октобра.

БН ТВ