Када умиру, црне рупе експлодирају

Ова теорија, изложена на сајту Натуре.цом, заснована је на спекулативној квантној теорији гравитације. Научници верују да ће она окончати велику дебату о томе да ли црне рупе уништавају оно што "поједу".

Натуре.цом објашњава да се према новој теорији "транзиција од црне у белу рупу догађа одмах након формирања црне рупе, али да се због гравитације која "одлаже" време, посматрачу може учинити да то траје милијардама и трилијардама година, па чак и више, у зависности од величине црне рупе.

Ако су аутори теорије у праву, мале црне рупе, које су настале на самом почетку универзума, сада би могле бити спремне да експлодирају и "побеле", што би се детектовало у виду високо-енергентских космичких зрака или неке друге врсте радијације.

Према општој теорији релативитета Алберта Ајнштајна, када звезда која замире доживљава колапс, често се дешава да доспе у стадијум када је овај колапс неповратан, те тада постаје црна рупа, усисавајући светлост и све друго у свом космичком суседству.

Већ дуго се претпостављало да џиновске црне рупе у средиштву галаксија све брже ротирају и расту како прождиру све веће количине гасове, прашине, звезда и материје.

Али све до прошле године није било поузданих мерења брзине обрта црне рупе.
Саму црну рупу је тешко детектовати, те се то чини помоћу икс-зрака које она емитује и који је одају.

Користећи недавно лансирани НуСтар телескоп НАСА и орбиталну опсерваторију XММ-Неwтон ЕСА, међународни тим астронома посматрао је високо-енергентске зраке које испушта супермасивна црна рупа у средишту једне нама суседне галаксије.

Истраживачи су израчунали да се та црна рупа окреће брзином која је приближна брзини светслости - 1,08 милијарди км/х.

Верује се да џиновске црне рупе - са масом која је неколико милиона до милијарди пута већа од сунца, постоје у сваком галактичком средишту. Оне су изузетно густе и поседују такву моћ гравитационог привлачења да чак ни светлост не може да јој одоли.

Нама најближа црна рупа налази се на око 26.000 светлосних година.