Када умиру, црне рупе експлодирају
<п>Према најновијој теорији, црне рупе завршавају свој космички живот постајући "беле рупе" које се понашају на радикално супротан начин од црних - уместо да усисавају материју, оне је избацују.</п>
Ова теорија, изложена на сајту Натуре.цом, заснована је на спекулативној квантној теорији гравитације. Научници верују да ће она окончати велику дебату о томе да ли црне рупе уништавају оно што "поједу".
Натуре.цом објашњава да се према новој теорији "транзиција од црне у белу рупу догађа одмах након формирања црне рупе, али да се због гравитације која "одлаже" време, посматрачу може учинити да то траје милијардама и трилијардама година, па чак и више, у зависности од величине црне рупе.
Ако су аутори теорије у праву, мале црне рупе, које су настале на самом почетку универзума, сада би могле бити спремне да експлодирају и "побеле", што би се детектовало у виду високо-енергентских космичких зрака или неке друге врсте радијације.
Према општој теорији релативитета Алберта Ајнштајна, када звезда која замире доживљава колапс, често се дешава да доспе у стадијум када је овај колапс неповратан, те тада постаје црна рупа, усисавајући светлост и све друго у свом космичком суседству.
Већ дуго се претпостављало да џиновске црне рупе у средиштву галаксија све брже ротирају и расту како прождиру све веће количине гасове, прашине, звезда и материје.
Али све до прошле године није било поузданих мерења брзине обрта црне рупе.
Саму црну рупу је тешко детектовати, те се то чини помоћу икс-зрака које она емитује и који је одају.
Користећи недавно лансирани НуСтар телескоп НАСА и орбиталну опсерваторију XММ-Неwтон ЕСА, међународни тим астронома посматрао је високо-енергентске зраке које испушта супермасивна црна рупа у средишту једне нама суседне галаксије.
Истраживачи су израчунали да се та црна рупа окреће брзином која је приближна брзини светслости - 1,08 милијарди км/х.
Верује се да џиновске црне рупе - са масом која је неколико милиона до милијарди пута већа од сунца, постоје у сваком галактичком средишту. Оне су изузетно густе и поседују такву моћ гравитационог привлачења да чак ни светлост не може да јој одоли.
Нама најближа црна рупа налази се на око 26.000 светлосних година.
Повезане вијести
Коментари (0)
Будите први који ће оставити коментар на ову вијест.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.