И Мишковић продаје јахту

Марко Мишковић ових дана завршава трансакцију продаје своје јахте „Црна мамба“. Прича се да за њу тражи 1,7 милиона евра, а да је Мишковићеву љубимицу „Сунсеекер 82“, дужине 24,7 метара и ширине шест метара, на којој може да борави осморо гостију и за коју је 2006. дао око четири милиона евра, већ капарисао један руски бизнисмен.

Милан Јанковић, односно Филип Цептер, крајем априла преузео је од хрватских градитеља „ЈоyМе“, дугу 50 метара, за коју је дао 30 милиона евра. Иако је неко време мамила уздахе, ових дана се Јадраном проширила вест да „ЈоyМе“ има грешку, због које је Цептер спреман да је се одрекне. Спустио је, кажу, и цену на око 17,5 милиона евра.

Которанин Војин Лазаревић годинама поседује елегантну јахту модела којим се прославио чувени Џејмс Бонд возећи исту у филму „Цасино Роyал“, док Жељко Митровић, власник „Пинка“, има „Ел Босцо В“.

Без обзира на то што припадају српским држављанима, на те јахте се, углавном, не плаћа порез у Србији. Највише њих плови под заставама Француске, Италије, Немачке, али и пореских рајева. Већина се води на фирме које бизнисмени оснивају у иностранству.

Лажно је уверење у јавности да одлуке да се од профита улаже у јахте пословни људи доносе само да би имали и тај, наводно тако важан статусни симбол. Рачуница каже да ко има брод вредан 400.000 евра и рентира га сваке године по 18 недеља, а седам недеља користи за свој одмор, после седам година има чисту зараду од 420.000 евра и после плаћених свих, иначе, папрених трошкова.