Грађане прислушкују са свих страна

На то је упозорио Петар Ковачевић, директор Агенције за заштиту личних података, истичући да нико не зна шта се ради са насталим материјалом и да нема статистике о томе колико је законитог пресретања комуникација од стране полиције у току године.

"Стиче се утисак да овакво стање одговара свима, што није истина", рекао је Ковачевић.

Он је нагласио да је инспекторима Агенције за заштиту личних података БиХ недавно у сва три водећа телеком оператера у БиХ онемогућена контрола законитости пресретања телекомуникација, односно приступа личним подацима.

Агенција за заштиту личних података БиХ у свом извјештају о раду за прошлу годину такође је истакла проблеме са којима се суочавају приликом контрола у телеком оператерима у БиХ.

"Приликом вршења инспекцијских надзора став телеком оператера био је да се не дозволи да инспектори остваре увид у било који документ који је означен степеном тајности. Због тога није било могуће извршити контролу законитости обраде личних података у поступцима пресретања телекомуникација, односно утврдити да ли постоји судска наредба као основни услов за законитост ове радње", наводи се у извјештају Агенције за заштиту личних података за 2013.

У овој агенцији упозоравају да и поред тога што њихови инспектори који контролишу заштиту личних података у БиХ имају потребне сертификате и одобрења за приступ тајним подацима, те им информације буду ускраћене.

"Наше инспекторе само је интересовало да ли иза сваког налога за прислушкивање постоји одобрење суда, што би био доказ да је пресретање законито", рекао је Ковачевић, додајући да није искључено кажњавање телеком оператера због тога.

Због свега овога, а како се наводи у извјештају о раду, Агенција за заштиту личних података покренула је иницијативу која има за циљ да се из свих земаља ЕУ анализирају европски стандарди и пракса у области прислушкивања.

Иначе, свим законима у БиХ дефинисано је да за прислушкивање мора постојати налог суда са наведеним јасним информацијама због чега се неко прислушкује. Такође, дефинисано је да онај ко је прислушкиван мора у року од 30 дана од дана када је престало прислушкивање бити обавијештен о томе.

Предраг Ћеранић, стручњак за безбједност, каже да, нажалост, та тема никога у БиХ не интересује, посебно политику, без које је немогуће прислушкивање ставити под институционалну контролу.

"Имате случајеве да чак у новинама објаве транскрипте прислушкиваних разговора и ником ништа. У свим земљама ЕУ нормално је да се објави статистика о томе колико је грађана прислушкивано, а код нас ништа", каже он.

Наглашава да у БиХ постоје механизми да се нелегалном прислушкивању стане украј и у законодавној и у извршној власти, али да очигледно у овом тренутку то никога не занима.

Извор: Независне новине