Хрвати преузимају словеначки језик

"Не бих рекла да се ради о приближавању хрватског језика словеначком, а свакако не о свесном приближавању него о вишем ступњу свести о заједничком језичком богатству у прошлости", каже Анита Пети-Стантић, шеф катедре за словеначки језик на Филозофском факултету у Загребу.

Она за љубљанско "Дело" објашњава да "велики корпус речи које имају исто значење у савременом хрватском и словеначком језику вуче своје порекло из раздобља до 19. века, када је заједничка језичка историја прекинута прихватањем штокавског идиома на којем је нормиран хрватски језик".

Ауторка Савременог словеначко-хрватског и хрватско-словеначког речника додаје и да се то посебно односи на време кад су се та два језика паралелно развијала и заснивала на заједничком кајкавском идиому, све до увођења штокавштине као књижевног језика у Хрватској.

Заједничка језичка историја Хрвата и Словенаца трајала је до 19. века, када је велики део Хрватске у оквиру Аустроугарске био повезанији и имао више међусобних контаката, као и део заједничког вокабулара који је касније потонуо под утицајем српског језика, сматра Пети-Станић.

"Део тог корпуса сада се вратио у савремени хрватски језик, отуда, можда, утисак о приближавању словеначком", додала је она.Нове сличности, по њеном мишљењу, резултат су и чињенице да данас Загреб утиче много више на језички стандард него раније.

"Усмереност Хрватске према Загребу као главном граду много је већа него у прошлости, а ту се углавном говори својеврсна урбана варијанта мешавине кајкавског и штокавског", рекла је Пети-Стантић.