Хљеб (не)ће поскупјети?!

Условљена временским неприликама, домаћа производња многих култура, пшенице нарочито, готово да и не постоји, па су млинари у огромној мјери оријентисани на увоз. Млинари Српске највише увозе из Мађарске и Србије. Како је пшеница берзанска роба, осцилације су могуће у погледу скока цијена, упозоравају из Удружења млинара, па је тако останак цијена брашна на истом нивоу, у тренутним околностима могао би се назвати правим чудом.

“Знамо да преко ноћи берзе могу да одреагују и до педесет евра по тони. Једноставно, то се може посматрати и кроз ситуацију из прошле године. Стартовали смо са 140 – 150 евра по тони, а онда нам се десило да смо већ до зиме имали цијену од 210 евра по тони. Ова година свакако није боља па да цијене буду ниже”, истиче Зоран Кос из Удружење млинара Републике Српске.

“У суштини све зависи од кретања цијене на берзи. Ми очекујемо благи раст цијене пшенице, а то ће самим тим, условити формирање цијене брашна”, каже Раденко Пелемиш, предсједник Удружења пекара регије Бијељина.

Да би поскупљење, макар и незнатно било неосновано, мишљења су у Удружењу пекара регије Бијељина.

“Нема ниједног разлога да поскупи брашно. Нема потребе јер, без обзира на слабији овогодишњи род пшенице због поплава, млинари увозе пшеницу, а има је довољно. Такође, није поскупјело дизел гориво, па не видим ниједан разлог за било какво поскупљење”, истиче Саво Бакајлић,  предсједник Удружења пољопривредника села Семберије.

Они који се најмање питају, свакако су крајњи потрошачи.

“То би био такав удар да би направили биједу од народа”, “Значило би то да народ још само може да
умре, па, ионако смо на ивици биједе”, кажу ојађени грађани.

Без имало сумње, скок цијене хљеба као основне животне намирнице значио би удар на ионако опустошен џеп грађана. Они који раде  - кажу да једу “хљеб са девет кора”. Они који ипак, немају ту привилегију, неће имати ни за једну корицу.

(БН ТВ)