Хрватска не поштује споразум са Србима

Он је истакао да су у оквиру пројекта “Бесплатни уџбеници“ ученици добили уџбенике за Матерњи језик, Математику и Свет око нас.

“Сви ученици у Србији, без обзира на националну припадност, добијају књиге за ова три предмета од првог до четвртог разреда на свом језику, а за остале разреде и предмете који нису покривени програмом ученици сами набављају књиге“, навео је Линта, реагујући на изјаву хрватског амбасадора Гордана Маркотића.

Линта у саопштењу навео да није тачно да Србија не обезбеђује финансијска средства за уџбенике хрватској националној мањини и да тиме нарушава једно од основних права - право на образовање, да
фаворизује буњевачку националну мањину у односу на хрватску, као и да не поштује Споразум о заштити националних мањина.

Линта је навео да су неистините тврдње да се у Хрватску вратило 133.000 представника мањина, да је обновљено укупно 150.000 објеката и стамбених јединица припадника свих мањина и да је 8.200 породица збринуто у програму стамбеног збрињавања.

"Истина је да Хрватска фаворизује италијанску националну мањину у односу на српску националну заједницу, јер је у Истарској жупанији уведена двојезичност, то јест хрватски и италијански језик су у службеној употреби премда у Хрватској живи свега око 18.000 Италијана", навео је Линта.

Према његовим речима, у Пули живи свега четири одсто а у Ровињу 11 одсто припадника талијанске националне мањине, а уведена је равноправна употреба хрватског и италијанског језика.

"С друге стране, Хрватска не поштује Уставни закон о правима националних мањина који омогућује Србима право на двојезичност у 21 општини и два града јер их живи више од 33 одсто у укупном становништву", тврди Линта и наводи да "рватска не поштује Споразум о заштити националних мањина са Србијом, јер одбија да примени начело двојезичности на натписима насеља, општина, градова и жупанија.

Говорећи о повратку прогнаних Срба, Линта је подсетио да је у Загребу 2012. године промовисана студија предавача на загребачком Филозофском факултету Милана Месића и Драгана Багића, који су проценили да је од 132.600 регистрованих повратника српске националности од 1996. године до тада, у Хрватској остало да живи 38 одсто или око 50.000 Срба, да се иселило 45 одсто или око 60.000 Срба, а да их је око 17 одсто умрло.

"Истина је да је Србима обновљено око 48.000 стамбених јединица, а не 150.000", навео је Линта и додао да је хрватски програм стамбеног збрињавања "дискриминаторски према Србима, јер су откупне цене по квадратном метру за урбани део Хрватске са попустом од 400 до 600 евра, док су Хрвати своје станове на које су имали станарско право откупљивали 90-их година за 50 до 250 марака по квадрату.

"Ако Хрватска не смањи цену откупа српски повратници биће принуђени да врате станове које су добили кроз стамбено збрињавање", навео је Линта.