154 године од смрти кнеза Милоша

Кнез Милош ударио је темеље независности Србије и њеном унутрашњем развоју и био један од најзначајнијих нововијековних српских владара. Владао је Србијом од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године. За предводника Другог српског устанка изабран је на празник Цвијети, 23. априла
1815. године, у Такову крај Горњег Милановца.

Владавину кнеза Милоша Великог обиљежило је постепено успостављање аутономије Београдског пашалука у оквиру Османског царства, као и завођење личне власти и сукоби са политичким противницима. Кнез Милош био је противник доношења устава који би ограничио његову до тада апсолутну власт у Србији. Након што је 1835. године усвојен Сретењски устав, унутрашња политичка кризау Србији почела је да се захуктава да би кулминирала 1838. проглашењем такозваног Турског устава и абдикацијом кнеза Милоша 1839. године. Послије свргавања кнеза Александра /Карађорђевића/ Милош се други пут нашао на српском пријестолу, и то од 1858. године до смрти, 26. септембра 1860. године.Кнез Милош био је потпуно неписмен и син сиромашног сељака Теодора Михаиловића, а у младости је био момак код трговаца стоком.

Комеморативна церемонија у Саборној цркви у Београду, којом ће данас бити обиљежене 154 године од смрти кнеза Милоша, обухватиће вјерски обред, церемонију одавања државних и војних почасти, као и полагање вијенаца на владарев саркофаг. Вијенце ће положити представници министарстава рада и одбране и Генералштаба Војске Србије.