У чему је тајна савршене пице?
<п>Америчко удружења хемичара одлучило је да, уз малу помоћ хемије, појасни у чему се крије тајна тако доброг укуса пице.</п>
Почнимо од теста које се користи за прављење подлоге за пицу. Оно је сачињено само од брашна, воде, соли и квасца. Најчешће је то пекарски квасац, у хемији познат као „Саццхаромyцес церевисиае“, који се осим за подизање теста користи и за ферментацију напитака, у првом реду разних врста пива.
Потом долази прва врста соса или намаза. Међу различитим врстама издвајају се они од парадајза, који се код нас најчешће користе, а које краси извесна доза киселости. Ако се користи пасирани парадајз или цео плод из конзерве, киселост је нешто мања.
(Ова врста киселине може код појединих људи изазвати гастроезофагеалну рефлуксну болест - ГЕРБ - обољење дигестивног система узроковано враћањем желудачног садржаја у једњак. Иста се делимично може неутралисати додавањем мале количине соде бикарбоне у тесто за пицу.)
Сир који се потом додаје на пицу има неколико важних састојака. Уколико се користи онај млечног, а не биљног порекла, сир садржи казеин, један од главних протеина у крављем млеку, веома користан по наш организам.
Уз друге протеине и масти које млеко не губи при процесу прављења сира, млекари често додају и ензим химозин ради згрушавања млека. Овом приликом препоручује се употреба моцареле као најприкладнијег сира за пицу, како због своје свежине и добро очуваних састојака, тако и због најдивнијег топљења на високим температурама.
Остатак састојака који се стављају на пицу зависи од онога ко је припрема. Међутим, оно што је важно јесте да се сви заједно топе и сједињују, дајући пици неодољив укус.
Прво се топи сир, рецимо моцарела, која прелази у полутечно стање. Тачније, ослобађају се и топе корисне масти, док ће се калцијум побринути да казеин буде чврсто везан. А калцијум је, знамо, добар колико и за моцарелу толико и за наше кости.
Даљим печењем долази до реакције између шећера и амино-киселина које креирају јединствени укус на температури изнад 140 степени Целзијуса. (Маллардова реакција). Једна од последица ове реакције је дивна, браонкаста боја коју поприма печено тесто као и добро печени делови сира.
Уз све то, треба додати и дивне укусе састојака и зачина којим се пица углавном обогати, укључујући шунку, печурке, оригано... Па, пријатно!
Повезане вијести
Коментари (0)
Будите први који ће оставити коментар на ову вијест.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.