Мартић се жали на затворске услове

У писму које је његов правни заступник Предраг Милованчевић упутио предсједнику Трибунала Теодору Мерону, Мартић се жали на услове и третман у затвору Тарту у Естонији.

Ти услови су, како се каже, знатно другачији од оних у којима друге особе осуђене пред Трибуналом служе казну у осталим европским земљама, као што су Данска, Белгија, Норвешка, Шведска, Велика Британија, Француска, Њемачка, које су постигле договор са Хашким трибуналом, а који не би требало да буду гори од оних у притворској јединици Хашког трибунала.

По споразуму између дотичних земаља и Трибунала, затвореници треба да имају адекватну здравствену заштиту, као и програм ресоцијализације за дугогодишње затворске казне.

Минимални договорени услови подразумијевају и сопствену ћелију величине најмање 9 квадрата, туш и тоалет у ћелији, ТВ, фрижидер и бојлер, што, како се каже у писму, Мартић тренутно нема.

Такође, није му дозвољено ни да излази у шетњу неограничени број пута дневно и закључава своју ћелију, нити да ради и прима адекватну плату за то у износу од неколико стотина евра, као ни честе спортске активности.

Према ријечима Мартићевог адвоката, услови у којима Мартић служи 35-огодишњу казну у затвору Тарту у Естонији су гори од услова у Трибуналу, нарочито када је ријеч о, како се наводи, неодговарајућем
систему здравствене заштите за затворенике и изостанку програма ресоцијализације за затворенике са вишегодишњим казнама.

У писму се наводи неколико примјера таквих услова, као што су заказан преглед код зубара за двије до три године, те могућност обављања неког посла тек 2035.

Због свега наведеног, као и због тога што Мартић служи казну у Естонији од јуна 2009, а естонске власти још нису одговориле на његов захтјев за побољшање услова, његов заступник је у писму Трибуналу затражио хитно Мартићево пребацивање у притворску јединицу Трибунала у Хагу, док се не донесе одлука о служењу казне у некој другој земљи.