Чекај! Биће боље!
<п>Чекај! Биће боље! Тридесет година то слушам! Тридесет година! Једно те исто! Чекај! Биће боље!<бр /> И?<бр /> Ништа! Сваке године је све горе. Све горе! Где је крај? Има ли краја?</п>
Упознали смо се пре тридесет година. Забављали, узели, децу добили, деца нам порасла, на факултету су, добра деца, добро уче, а ми не можемо основна средства за живот да им приуштимо. Зашто? Да ли смо ми глупи? Лењи? Шта је проблем? Где је проблем?
Чекај! Биће боље!
Када ће бити боље? До када да чекам?
Прођоше ми године чекајући. Тридесет година је прошло као врели песак кроз прсте.
Чекај само да падне комунизам. Чекај да одбранимо Србију и Србе. Чекај да прође хиперинфлација. Чекај да прође бомбардовање. Чекај реформе. Чекај приватизацију. Чекај да уђемо у ЕУ. Чекај да нам Русија помогне. Чекај! Биће боље!
Када ће бити боље?
Уморила сам се. Верујте, не могу више да чекам. Приближавају се педесете. Остала сам без посла. Транзиција. Ушли смо у капитализам. Ко ће мене данас да запосли? Ко? Коме је данас требам? Могу да радим. Хоћу да радим. Тражим посао. Узалуд. Ништа. Нико не запошљава. Сви отпуштају.
И?
Опет, чекај! Шта да чекам?
Изредали су се сви на власти. И сви су исти лопови. Сви краду. Обезбедили су се до краја живота. Потомство су обезбедили. Баш њих брига за мене и моју породицу. Баш њих брига што се нервирам и што ме притисак мучи. Све ме мучи. Душа ме боли. Не могу да удахнем. Као да ми је неко сео на груди. Шта то њих брига?
Краду комунисти, социјалисти, националисти, демократе, православни, либерали, радикали, напредњаци, социјалдемократе, нове и старе странке. Краду и отимају. Моја породица нема, јер не знамо да лажемо и крадемо. Нисам васпитана да крадем. Нисам васпитала децу да краду. Где ће се они запослити? Када заврше факултете, шта ће да раде? Морају да беже из ове уклете земље. Морају да побегну од неспособних родитеља.
Шта да кажем деци? Срамота ме је у очи да их погледам. Како њима да кажем – чекајте! Биће боље! Како да им то кажем? Не могу! Не могу то да кажем! Нећу! Не могу да их лажем.
Зар и њима да прође живот у чекању?
Зар и они тридесет година да чекају бољи живот?
Не! Не, не! Не могу то да тражим од њих.
Нећу да се закопају у новим несрећама.
Ако сам ја била наивна будала, нека они исправе моју грешку.
Волим своју Србију. Волим овај наш народ. Али, не могу да чекам више да се народ пробуди. Не могу! Доста сам их чекала. Доста! Подвлачим црту! Нема више чекања!
Децо, узмите живот у своје руке.
Немојте да чекате.
Никоме не верујте.
Зарадите бољи живот.
Како?
Ви то боље знате од мене.
Београд, 17.10.2014
Повезане вијести
Студенти: Од РТС-а тражимо информације од јавног значаја
Откривени детаљи хапшења Миљана Хофмана у Београду
Лавров са Вулином о важним питањима сарадње СРБ и РУС
Вучић: Србија изгубила оно по чему је била препознатљива - стабилност
Коментари (6)
на чекању
По сто пута браво за овог јако паметног човека ! Преслушајте на YОТУБЕ !
СС
Право да вам кажем, ово је пресе***ање. Дјеци по 25+ година и куку леле, шта ће моја дјеца са овако неспособним родитељима. Алоооо...значи и ви хоћете да обезбиједите дјецу као и ови што краду, само бисте то урадили на поштен начин. Па не може!
Али Фарук Бисер
Чекај.Биће боље када млади схвате да требају узети живот у своје руке, јер као што кажеш они то боље знају од нас. А до тада, чекај биће боље. Предиван је овај текст, али паметне ствари још нису актуелне. Чекај биће боље....
перица
потпуно сте у праву, назалост, врло мало је отмених људи који би се организовали да несто промене. није џаба рецено, када паметни уцутасе- будале проговорисе.Опет, назалост, ових других је много висе.
Нажалост истина
Шта рећи и додати када је човјек све написао... Истина и за Србију, и за Босну, и за Републику Српску а и мало шире...
xxл
У свим друственим процесима мора да се уцествује! Нароцито млади. НЕ ЦЕКАЈТЕ!!! НЕ цекајте ни следеце изборе!
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.