Мед јача тијело и ум

Багремов има само седам-осам минерала, липов 16 до 18, ливадски око 25, шумски 40, а највише има кестенов - 45 и зато је идеалан за "јачање" ума.

- Мед је првенствено храна, и зато треба да се узима великом кашиком, а да ли је она метална, дрвена или пластична, уопште није важно - објашњава др Мића Младеновић, редовни професеор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду.

- Тегла меда треба увек да стоји на столу.

БАГРЕМОВ
Има мало поленовог праха па могу да га једу и алергични на полен. Споро кристалише и остаје у течном стању до три године. Препоручује се и трудницама, јер се најбоље усваја у цревном тракту и најбрже ресорбује кроз крвни систем и транспортује у виталне органе који га користе. Код спортиста то су мишићи, код ученика мозак, код реконвалесцената место где се обавља регенерација ткива и слично.

КЕСТЕНОВ
Мед од питомог или јестивог кестена је тамно жут, слабог мириса, горког укуса. Због лековитих својстава и богатства полена један од најтражених. Помаже код бронхитиса, астме и других болести дисајних путева, болести крвних судова, поправља апетит. Има јако бактерицидно дејство, садржи много водоник-пероксида, и добар за обраду рана и код ангине.

ЛИВАДСКИ
Садржи највише витамина који потичу од многих биљака, а свака биљка има специфичан хемијски састав. Негде у меду има више алкалоида, негде минералних материја, негде витамина, а посебно је значајно присуство етеричних уља и фитонцида (биљних антибиотика којима се биљке бране од микроорганизама). Због садржаја витамина, ливадски мед треба узимати у време јесењих и пролећних прехлада.

ШУМСКИ
Има црвенкастобраон скоро црну боју и специфичан је по великом садржају минералних материја. Не потиче од нектара, већ од медне росе или медљике са листова и гранчица различитих врста листопадног и зимзеленог дрвећа. Храстова медљика је густа, лепљива, тамноцрвне боје. Не кристалише брзо, нема изражен мирис, али је јаког, специфичног укуса који подсећа на карамелу. Јелова медљика је тамнозелене и црне боје, нема изражен мирис и пријатног је укуса.

ЛИПОВ
Садржи силицијум, алуминијум, гвожђе, калцијум, магнезијум, натријум, калијум, манган, бакар, хром, никал, цинк, кобалт, антимон, олово и фосфор. Прехлађенима олакшава дисање, добар је против упала дисајних и пробавних органа као и појединих бубрежних обољења. Поспешује метаболизам, умирује грчеве, примењује се против бубрежних болести и прехладе, а помаже и искашљавање. Не сме да се даје срчаним болесницима и онима са оболелим крвним судовима.

СУНЦОКРЕТОВ
После кестеновог, најбогатији је поленом. Може да буде маслинастожуте до наранџасте боје. Кристалише за месец-два у ситне кристале, а ако се, потом, декристалише препознатљиве је црвенкасте боје. Посебно се препоручује код прехлада, грипа, кијавице, болести дисајних органа.