Караџић тражи отварање доказног поступка

У поднеску судијама Међународног кривичног суда за бившу Југославију, Караџић је затражио да му се дозволи увођење у судски спис дописа бившег амбасадора Велике Британије Ивора Робертса из 1996. године упућеног Београду, а који се тиче “укључености и знања Др Караџића о убиствима након пада Сребренице”.

Караџић је у поднеску појаснио како је документ први пут од Хашког тужилаштва, због њихове грешке, добио у августу ове године, када је већ био окончан доказни поступак одбране, те да због тога овај доказ раније нису предложили да се уведе у спис.  

“Допис би био уведен у спис раније да Тужилаштво није прекршило обавезу објелодањивања одбрани свих доказа. Због тога, Караџић не би требао бити кажњен јер је сада потребно поновно отворити доказни поступак”, наводи се у поднеску.У поднеску стоји и да је Велика Британија затражила да се јавно не износе детаљи из дописа, те да би, евентуално испитивање амбасадора Робертса – уколико га Судско вијеће позове – било изнимно кратко.

Суђење Караџићу за геноцид у Сребреници почињен у јулу 1995. и још неколико општина 1992. године, прогон несрпског становништва, терорисање грађана Сарајева и узимање припадника УНПРОФОР-а за таоце почело је 2009. године.Одбрана је завршила извођење својих доказа почетком године, а завршне ријечи изнесене су прошлог мјесеца.

Пресуда се очекује у другој половини наредне године.У одвојеном поднеску, Караџић се, такође, обратио властима Сједињених Америчких Држава, затраживши да му доставе допис тадашњег њиховог амбасадора у Југославији, Ворена Зимермана, из маја 1992. године.Како наводи Караџић, допис би му могао бити од користи да докаже судијама “свој став о рату у БиХ, како би могао увјерити Судско вијеће да није био члан било каквог удруженог злочиначког подухвата чији је циљ био уништење босанских муслимана нити њиховог прогона”.

Караџић је рекао да је о овом допису сазнао тек овог мјесеца, након што је о њему читао у књизи професора Роберта Доније “Радован Караџић: Архитект босанског геноцида”.