Како ће у будућности изгледати Колосеум?

Римски амфитеатар, који је подигнут 80. године, некада давно је имао дрвени под прекривен песком који је заклањао бројне пролазе и тунеле којима су гладијатори улазили у арену и излазили из арене, а који је склоњен током ископина крајем 19. века.

Недавни предлог археолога Даниелеа Манакорде да се под поново постави, наишао је на одушевљену подршку министра културе Дарија Франческинија.

"Заиста ми се допада идеја археолога Манакорде да се Колосеуму врати арена. За то је потребно само мало храбрости", поручио је путем Твитера, преноси АФП.

Намера је да се арена користи за културна дешавања и концерте, па чак и за оживљавање гладијаторских спектакала. Простор испод арене, првобитно испуњен комплексним лифтовима и дизалицама, помоћу којих су подизани и спуштани реквизити, сценографија и кавези са животињама, могао би да буде претворен у музеј.

"То је изводљиво. Не би требало да буде већих проблема, мада ће бити потребно обавити исцрпна истраживања, јер треба решити комплексна питање", изјавио је Адриано ла Ређина, бивши надзорник римских археолошких ископина.

"Мада тако не изгледа, Колосеум је стамени споменик, саграђен као стадион који може да прими на десетине хиљада посетилаца", казао је он. Међутим, нису сви убеђени у то.

Салваторе Сетис, професор класичне археологије и бивши директор италијанског Савета за културно наслеђе, сматра да се Италија суочава с крупним економским проблемима, те да не би смела да се упушта у такав пројекат.

"Живимо у драматичном тренутку за наше културно наслеђе. У таквој ситуацији, не верујем да је враћање пода Колосеуму од приоритетног значаја", истакао је он.

Колосеум је највећи амфитеатар који је саграђен у доба Римског царства. Висок 48,5 метара, једна је од главних туристичких атракција Рима, коју годишње посети више од шест милиона људи. Дуго одлагана рестаурација 2.000 година старог споменика започела је прошлог септембра и требало би да се заврши 2016.

Извор: Б 92