Тежак живот породице Чакаревић

У засеок Чакарево брдо у Кожухама тешко је доћи и љети, а ово су вјероватно посљедњи дани када се и теренским возилом може прићи. Далеко од људи, далеко од ичије помоћи и топле ријечи живи Јела Чакаревић, старица од својих 85 година и муком која траје цијелу вјечност.

У трошној, блатом зиданој кући са потпуно непокретном кћерком која је већ три године практично несвјесна окружења и  не комуницира и ментално обољелим сином, дочекује још једну зиму која на Требави није блага.

Услови у којима Чакаревићи живе су незамисливи. У чему спавају и шта једу, знају само они и очигледно је да се сами о себи не могу бринути. Помоћ је ријетка, недовољна и неадекватна, а само Бог овој старици даје снагу да се још мало бори за своју болесну дјецу, а шта послије?

„Има већ три године како ми је кћерка добила удар, шта ли, и сад је непокретна и не говори, а син није био ни пола године стар када је од велике температуре остао такав. Изгорио му неки центар у мозгу, кажу доктори..“, говори Јела Чакаревић.

Радници добојског Центра за социјални рад у више наврата покушали су помоћи овој породици, али према ријечима свједока, Јелин син зна бити агресиван па је тешко остварити контакт или им ући у двориште. 

Личних докумената на основу којих би могли остварити своја права немају, па је једини који их обилази Војо Јовановић, предсједник МО Црвеног крста који је и овај пут донио пакет помоћи како би им се бар мало помогло. Рјешење за проблем Чакаревића мора се системски тражити, сматра Јовановић.

"Приоритет им  је обезбиједити документе али и адекватан смјештај и бригу и то ће се у сарадњи са властима морати направити", поручује Војо Јовановић.

Оно што остави утисак на човјека након разговора са Јелом Чакаревић је да она уствари не тражи ништа и никоме се не обраћа, а захвална је на свему што се њој и њеној дјеци поклони, па чак и на најједноставнијем питању: „Јело, како си?“.

КОНТАКТ ТЕЛЕФОН:
ВОЈО ЈОВАНОВИЋ 065 724 540  

БН ТВ