Увести општу накнаду за одбрану од поплава

У интервјуу Срни Анђелић појашњава да ово издвајање треба да буде најмање један одсто из бруто личних доходака, чиме би се годишње обезбиједило 12 до 15 милиона КМ за квалитетно одржавање насипа, обалоутврда, канала и других водопривредних објеката од пресудне важности за одбрану земље од поплава.

Посљедњих година за одржавање водопривредних објеката у Српској издвајано је пет до шест милиона КМ, што је изузетно мало у односу на потребе.

"Посљедњих 40 до 50 година врло мало је улагано у изградњу и одржавање водоприведних објеката, а данас у Републици Српској имамо више од 50 градилишта и обезбијеђених 55 милиона евра од Европске инвестиционе банке.

Ту је и неколико милиона из Фонда солидарности за реализацију програма хитних мјера заштите од поплава које су донесене након катастрофалних поплава 2010. и 2014. године", наглашава Анђелић.

Он упозорава да ће милионска улагања у скупе и вриједне пројекте, попут завршене радикалне реконструкције и надвишења савског насипа у Семберији, постати промашене инвестиције, уколико се не обезбиједи новац за њихово квалитетно одржавање.

"Посебно је важно да се при планирању буџета за наредну годину, као и неколико наредних година, водопривреда означи као приоритет број један и да се обезбиједи више новца за одржавање вриједних и скупих водопривредних објеката који су доведени у ред.

Ту је и каналска мрежа која није одржавана од када је направљена, јер смо у каналима сјекли и пиланске трупце који расту 30 година", истиче директор "Вода Српске".

Он одбацује тврдње да је ова установа споро реаговала током поплава у Српској и објашњава да су дуготрајне процедуре при кориштењу новца из европских и свјетских финансијских институција којима се финансирају радови на санацији и изградњи насипа и других објеката заштите од поплава.

Према подацима "Вода Српске", од наплате водних накнада општинама и градовима у Републици Српској - годишње се врати у просјеку око пет милиона КМ.

Када је ријеч о чистоћи ријека у Српској, Анђелић каже да су сви водотоци у обавезном режиму квалитета прве и друге класе и да је готово 70 одсто анализираних узорака ове године било у границама најчистијих водотока.

Најчистији водотоци су ријека Дрина у свом горњем току и ријеке Уна и Требишњица, а најзагађенији дијелови водотока су Спреча и ријека Босна, низводно од ушћа Спрече.

Најзагађенија ријека Спреча већину отпадних вода доноси из тузланског индустријског басена, а воде овог ријечног слива изложене су и негативном утицају нетретираних отпадних вода из насеља, депонија комуналног отпада.

Ту је и негативан утицај клаоница и отпадних вода прехрамбене индустрије, а у дијелу тока ове ријеке смјештена је и крајње неуређена депонија комуналног отпада града Добоја.

Анђелић наводи да се, у складу са захтјевима Оквирне директиве о водама, квалитет водотока прати на 29 мјерних мјеста - 24 мјеста су у ријечном сливу Саве, а пет мјерних мјеста на водотоцима из слива Требишњице.

Директор "Вода Српске" истиче да Српска уредно испуњава све обевезе према бројним међународним конвенцијама за заштиту вода, као што је конвенција о заштити Дунава, на основу које се обавља мониторинг на девет мјерних мјеста.

Као државни ентитет који великом дужином излази на десну обалу Саве, Српска има посебан интерес да се реализује управљање тим сливом, нарочито у домену заштите вода, укључујући и спречавање акцидентних загађења вода, заштите од поплава, уређења режима вода и уређења корита за пловидбу.

"Међутим, заустављен је пројекат обнављања пловног пута на ријеци Сави дужином од 344 километра кроз БиХ, јер нису обезбијеђена средства Свјетске банке за његово провођење", закључује Анђелић у интервјуу Срни.

Извор: СРНА