Живе и до 140 година, њихова тајна је...

Смештени су на самој граници Пакистана и Индије, а познати су по томе што њихов животни век траје 110-120 година, па је њихово станиште познатије као "оаза младости". Они скоро никада нису болесни, а захваљујући генима увек изгледају младолико, пишу страни медији.Због положаја и климе, у долини реке Хунза у једном дану се могу изменити сва годишња доба.

Тамо ретко пада снег, али зими температуре досежу и до -10 степени.Хунзи су познати по једноставном начину живота, баве се ратарством и у мањој мери сточарством – узгајају козе, овце и волове углавном због млека, вуне и ђубрива.

Дуговечност је оно по чему су Хунзе најпознатији – мит је да у просеку живе више од сто година, а наводе се и неки појединци који су доживели и невероватних 140 година!Хране се оскудно, а дневно имају два оброка - доручак и ручак, док између нема међуоброка.Лети једу сирово воће и поврће, а током зиме конзумирају суве кајсије, проклијале житарице и овчји сир. Постоји период када Хунзи ништа не једу, а он је познат као "гладно пролеће". Назив је добио по томе што је воће тада још увек незрело, и тада пију искључиво сок од суве кајсије.

Перод траје од 2 до 4 месеца, а у њиховој историји се строго поштује као врло уздигнут култ.Протеине уносе у најмањим количинама, а дневно унесу у просеку 1 933 калорија, од којих је 50 г протеина, 36 г масти и 365 г угљених хидрата.Књига "Хунзе – људи који не знају за болест", истиче основне карактеристике њихове исхране, тврдећи да су оне кључне за здрав живот:

"Вегетаријански вид исхране, велика количина сирових намирница, у исхрани доминирају воће и поврће, природни производи, без икакве уметнуте хемије, намирнице које се спремају тако што се чувају сви њени биолошки вредни материјали, алкохол и слаткиши су на списку намирница које ретко кад уносе, поштују редован период гладовања".