Међу насилницима високопозициониране личности

Чичковићева је навела случај судског полицајца који је раније пријављен за насиље у породици, те угледног Требињца који је супругу закључавао у собу, не дозвољавајући јој да једе, нити да обавља физиолошке потребе.

Она је упозорила да се за помоћ јављају углавном жртве тежег физичког злостављања које прати психичко и емотивно насиље, додајући да је посљедњих година по броју пријава примјетно њихово "освјешћивање".

"Евидентно је да се појачава агресија, због чега је неопходно склониште за те жртве", каже Чичковићева и додаје да већ 10 година Центар на све начине покушава да обезбиједе градњу сигурне куће, али да се на крају увијек нешто искомпликује.

Она истиче да би капацитет сигурне куће у Требињу, који би имао регионални карактер, био 20 лежајева, али да по закону није дефинисано ко је дужан да изгради објеката, па су им једина нада међународне организације код којих су аплицирали за средства.

Чичковићева каже да је повећан проценат жртава које усљед насиља напуштају супружника, напомињући да се током 12-годишњег рада Центра може закључити да је раније таквих случајева било тридесетак одсто, док је сада од 60 до 70 одсто жена које су изашле из насилне заједнице.

Она је подсјетила да је ове године у канцеларији Женског центра путем СОС линије или личним доласком помоћ затражило стотињак жена, међу којима има нових случајева, али и повратника, додајући да је било и мушкараца који су се јавили за помоћ, јер их је супруга психички злостављала.