Дјед и унук заједно у школску клупу
<п>Прва сјећања и прве емоције човјека везују се у већини случајева за родитеље и та безусловна љубав траје док постоји. Ипак, мало другачија прича о љубави и пожртвовању прича се у Буковици Великој код Добоја.</п>
Основна школа „Милан Ракић“ у Великој Буковици код Добоја је наизглед обична школа, али наставу похађају и два ученика које краси велика међусобна љубав и повезаност.
Дјед и унук, Ђорђо и Вук Алаџић, сваког дана проводе вријеме на настави заједно, заједно уче и заједно раде домаће задатке.
Вука је мајка напустила када је имао само два мјесеца, а отац ради далеко од куће и није у прилици да брине о Вуку и његовом брату.
Током најранијег дјетињства Вук је добио фрас што је оставило посљедице по његов развој тако да му је дјед Ђорђо једини ослонац.
Вук је помало стидљив, али нам је зато дјед Ђорђо рекао нешто више о њиховом животу.
Вук наставу похађа по прилагођеном програму, а учитељ Зоран Антић каже да је мало родитеља срео који поклањају дјетету оволику пажњу колику Ђорђо поклања Вуку иако му је здравље озбиљно нарушено.
Дједов рад и упорност дају резултате.
Да прича буде тужнија, Вукова мајка се прије неколико година вратила, родила му брата и поново их напустила, тако да су стари и болесни дјед и бака са више него скромним примањима једини који брину о њима. Република Српска персоналне асистенте у настави не плаћа, тако да је једина плата Ђорђи Алаџићу градиво које Вук савлада и ведри осмијех овог дјечака.
(БН ТВ)
Повезане вијести
Коментари (3)
Милојко
Свака му част на пажњи и бризи према своме унуку. Да му драги Бог подари пуно здравља да са својим унуком истраје до краја.
ПД
Гледала сам овај прилог у дневнику вечерас и одушевио ме овај деда колико је пун љубави за свог унука.
Марија
Диван дјед,заслузује сву Вукову љубав.Било би дивно када би оваквих људи било јос висе .
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.