Подсјећање на 29. новембар, Дан републике
<п>Да је остала Социјалистичка Федеративна Република Југославија данас би напунила 71 годину.</п>
Данашњи дан, 29. новембар, се у некадашњој Југославији деценијама празновао као Дан Републике. Дан Републике обиљежавао је годишњицу Другог засиједања АВНОЈ-а у Јајцу 29. новембра 1943, када су представници партизанског покрета отпора прогласили федерално уређење Југославије и уставотворну скупштину ФНРЈ 29. новембра 1945.
Празник је прослављан за свечаном трпезом, уз два нерадна дана, 29. и 30. новембар, а свечане академије биле су организоване у главним градовима република бивше СФРЈ. Ђаци прваци тог дана су добијали црвене пионирске мараме, а дијељена су и ордења.
Крајем новембра 1943, у Јајце су стигле делегације представника народа из свих крајева Југославије. На засиједању, у локалном Дому културе, било је присутно 142 делегата. Предсједавао је предратни предсједник скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца доктор Иван Рибар.
Одлуке Другог засиједања АВНОЈ-а прочитане су нешто пред поноћ 29. новембра, па је тај датум узет као датум њиховог доношења. АВНОЈ је конституисан у законодавно и извршно представничко тијело Југославије.
Као највиши извршни и наредбодавни орган народне власти конституисан је Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ), који је имао сва обиљежја народне револуционарне Владе.
Избјегличкој Влади и краљу Петру Другом Карађорђевићу забрањен је повратак у земљу. Донијета је одлука да се не признају обавезе и одлуке које је у иностранству у име Југославије склопила избјегличка влада.
Као посебна одлука АВНОЈ-а Јосипу Брозу Титу додељена је титула "маршал Југославије", на основу предлога који је поставила словеначка делегација.
Дан Републике се званично више не обиљежава у државама насталим распадом СФРЈ.
аутор: ртцг.ме
Коментари (5)
Луне
Стога и хистерични антикомунизам, као незаобилазна мантра из поменутих националистичких кругова, више личи на флоскулу испражњену од садржаја, него што озбиљно реферира на конкретне крупне пропусте политичког система једне сложене националне заједнице која је покушавала да нађе свој пут изласка из заосталости и придружи се породици развијених европских народа. Уосталом, тај друштвени поредак се званично, и с разлогом, називао социјалистички, док је комунизам био тек прокламовани далеки циљ у који су разумни људи веровали баш колико данас у уставну преамбулу о Косову. Због свега наведеног, није реткост чути да је Југославија била пристојна земља пристојних људи, коју нисмо умели да сачувамо. Неки би додали и – коју нисмо заслуживали.
Црни
преко воде до слободе !
родјо
Бас на тај дан су територијално наградили оне који су били на страни фасиста.Народ који је дао преко 90% зртава,њега се ниста није питало.Пази досљак Амброз са Словенцима и хрватима црта републицке границе.
но1
Żивио 29 новембар другови
село
Ма како ко мислио за тадасње вријеме било је добро то је била ЕУ у малом а данас трцимо за неком бољом идеологијом и видите како изгледа !!!!
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.