Неле Карајлић у Бијељини о Сарајеву

Карајлић каже да је ово вече за њега прилика да још једном у новембру у Бијељини проговори о својој аутобиографској књизи "Фајронт у Сарајеву", али и да се приватно дружи са пријатељима.

Он је почетком овог мјесеца први пут у Бијељини промовисао своју књигу, али је Народна библиотека "Филип Вишњић" била премала да прими све посјетиоце који су жељели да присуствују промоцији.

"Овдје сам уљез. Ја нисам из Илијаша, ја сам из Сарајева, али смо једни близу другима. Вечерас сам овдје на позив својих пријатеља из крајева у којима смо некад живјели", рекао је новинарима Карајлић, напомињући да је на "Илијашкој вечери" присутан као "приватно лице", али да је на приједлог организатора договорено да уради својеврсну промоцију.

Он је у разговору са гостима ове вечери, којих је било више од 500, на лак и препознатљиво духовит начин говорио о књизи.

"Књига и јесте прича, на неки начи, свих нас који смо овдје на овом дивном скупу. Она је судбинска линија која спаја и мене и све ове људе који су око нас", рекао је Др Неле Карајлић.

Предсједник Завичајног удружења "Пријатељи Илијаша" Миленко Зупур рекао је да је ово пети традиционални скуп Илијашана у организацији овог удружења.

Он је навео да Удружење броји око 3.000 сталних чланова, али да тај број расте.

Дружење у Дворовима почела је интонирањем химне Републике Српске и минутом ћутања којом је одата пошта свим жртвама илијашког краја.

Приход од улазница које коштају 20 КМ и све донације са "Илијашке вечери", којој су присуствовали бројни пријератни Илијашани и други гости, намијењен је завршетку спомен-обиљежја у порти манастира Свете Петке у Бијељини на којем су уклесана имена 1.237 погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату на подручју сарајевских општина Илијаш, Вогошћа и Рајловац.

У изградњу овог споменика до сада је уложено више од 100.000 КМ, а у наставку радова треба да буде завршено његово фрескописање.

Зупур је најавио да би на прољеће овај споменик требало да буде завршен.

Удружење грађана "Пријатељи Илијаша" окупља више 3.000 чланова на подручју Семберије гдје живи око 5.000 Срба из Сарајева који су у постдејтонском егзодусу напустили своја огњишта.