Љубљана и Загреб траже архиве Удбе

Лист наводи да Љубљана и Загреб сматрају да Србија не може да има екслузивитет над подацима који су прикупљани на "савезном нивоу" у заједничкој држави.

Чак и ако Њемачка да "зелено свјетло" за отварање преговарачких поглавља са ЕУ, Србију би могле да "закоче" бивше републике, а у свјетлу "захлађења" односа између Србије и Хрватске тај захтјев би могао да буде испостављен већ у децембру.

Иако је, наводи лист, Хрватска не тако давно истицала да неће кочити Београд онако како је њих успоравала Љубљана, извјесно је да се ова увјеравања неће остварити и да ће Хрватска тражити дефинитивно рјешавање питања граница на Дунаву са дијелом околног земљишта, онако како то њој одговара, а ријеч је о чак 10.000 хектара.

Томе, истичу "Новости", треба додати и инсистирање Хрватске на повратку умјетнина, које су однесене током рата и распада Југославије, рјешавање питања несталих лица, могуће захтјеве за покретање нових оптужница за ратне злочине...

Лист оцјењује да ће Загреб, али и Љубљана, вјероватно, искористити прилику да покрену и тему заједничких улагања у капиталне пројекте у вријеме СФРЈ, циљајући милијарде евра, а то што српски грађани и држава потражују враћање много вриједније имовине неће значити много.

"Политика" пише о спорним тачкама које Србија има са сусједима, при чему издваја да са Хрватском има спорна питања од процесуирања ратних злочина до ријечног острва Шаренградске аде.

Србија са Румунијом, како се наводи, има спорно питање Влаха и признавања Румунске православне цркве, док Бугари наговјештавају вето због питања бугарске националне мањине, али са Мађарском Србија има најбоље односе.