Њемачка - усељеничка земља

У тексту Фолкера Вагенера наводи се да је прије само четири године готово 200.000 Нијемаца напустило државу, међутим таква ситуација се драстично промјенила.

“Занатлије су се селиле у Канаду, акадамски грађани у САД, гастрономи у Јужноафричку Републику. И Европа је била предмет чежње, првенствено код љекара. Они су одлазили у Норвешку, Енглеску, Швајцарску због радних услова и наравно због новца.

Телевизије су на темељу овог проблема одмах развиле нове форме емисија. Камерама су пратиле исељенике и дјелиле с њима осјећања и проблеме приликом одласка из домовине и приликом доласка у непознато. Ријеч је о теми која више није актуелна“, сматра Вагенер.

Он пише да се актуелна тема зове “усељавање“.

“Сваки трећи од свих усељеника у Европску унију долази у Њемачку, 2007.године је било ријечи о сваком седмом. То је феномен. У вријеме у којем се прије свега у конзервативном табору термин "усељеничка земља Немачка" оспорава и ногама и рукама, њемачко тржиште рада управо магнетски привлачи стотине хиљада људи“, истакао је Вагенер.

Аналитичар Дојче велеа наводи да је највећа финансијска и дужничка криза, која је почела 2008. године била иницијална каписла за усељавање у Њемачку.

“Међутим нису Грци, Португалци и Шпанци ти који у првом реду долазе масовно у ову земљу. То су прије свих људи из средње и источне Европе. И они углавном налазе посао. Због тога их називају "социјални туристи".

Представници индустрије и средње великих предузећа добијају коначно оно што им треба. Ријеч је о правом буму за добробит усељеника, као и домаће привреде, а потпуно без мултикултуралних пренемагања“, закључио је Вагенер.