Муке поплављених: Како презимити?

Зидову на кућама су још увијек влажни, а амбари празни. Житељи ових семберских села се са страхом питају како преживјети и гдје наћи средства да се преживе предстојећи хладни дани, а зима је на прагу.

Иако су своју кућу након поплаве покушали да санирају и оспособе за живот, четворочлана породица Ивковић из Јелаза зиму ће дочекати у једној просторији. Двоје мале дјеце ће умјесто у топлом и сувом дому, спавати у соби пуној влаге и непријатних мириса која шири мемла са зидова.

Милена, мајка петогодишње дјевојчице прича како ложе ватру, суше зидове, али без бликог успијеха

„Тешко нам је, поготово што је зима, што је снијег и што је хладно. Зидови се сад не могу сушити“, каже Милена.

Мокри зидови у кући, непријатан мирис који ствара мемла, трагови од велике количине воде која је била у дневном боравку породичне куће Ивковића брину мајку малољетних ђака.

„Највише се бојим за своје двоје дјеце... Бронхитис и астма су болести које долазе због силне влаге, а код нас је кућа пуна влаге“, прича Милена.

И мјештани Велиног села трпе исте муке. Лоше вријеме им не иде на руку и ствара додатне проблеме.

Милош Марјановић из овог села каже да је вода нанијела штету од преко стотину хиљада марака, и да колико сегод трудио зиму неће дочекати у сувој кући.

„Још трпимо посљедице, патимо се као нико. Све је то још увијек мокро и влажно... Страшно је“, прича Милош док се присјећа количине воде која је прошла кроз његово двориште и кући и муља које је оставила иза себе.

На најплоднијем тлу Семберске равнице гдје се живи и преживљава искључиво од пољопривреде данас несвакидашњи призори... Штале пусте, а амбари празни...

Милица Ивковић из Велиног Села кроз сузе прича како је живјела од пољопривреде, продавала млијеко и млијечне производе.

„Данас ништа немам. Штала је пуста... А имала сам четири краве, говеда, свиње... Све је то подављено... Сад ништа немамо, само једног цуку да уз њега плачем“, прича Милица.

Огорченим мјештанима нада су били „зелени ваучери“ Владе Републике Српске и ресорног министарства, али од тога још нема ништа. Народ се задужио да би обавио јесењу сјетву, вјерујући у ту помоћ, причају пољопривредници.

Бору Ивковић из Јелаза једина нада да прехрани своју дјецу била је јесења сјетва, за коју није имао новца.

„Позајмио сам сјеменску пшеницу. До нове године бих то требао платити, а од чега ћу? Ког човјека од кога сам позајмио ћу тада постати лопов и лажов, јер је то позајмљено на конто ваучера. Ја немам од чега платити. Ако ваучер не буде ја ћу морати продати краву из штале да бих платио пшеницу“, неутјешан је Боро.

Прва зима након мајског потопа биће тешка и неизвјесна. Протеклих седам мјесеци се покушало санирати оно што је могло И за шта је било средстава и помоћи добрих људи .

Сад остаје питање да ли ће напаћени семберци моћи да преживе предстојеће хладне дане, И на прољеће имати довољно снаге, а држава довољно новца И разумјевања за њихов нови почетак?

(БН ТВ)