Рајко Васић: Повратак петокраке међу Србе

Потежу се тешке ријечи, Неолиберализам, Социјалдемократрија, Радничка Класа, Левица.бре. Траже се интелектуалци да прокоментаришу тај потез Ивице Дачића. Да ли је то раскрстио са социјалдемократском ружом и Слобом Слободом. И вратио се Левици.бре.

Да ли је то знак, интелектуализујем и ја, да се Европи више не може ићи са Ружом. Већ само са голом гузицом.
Идеал Црвене Руже, коначно је пао.

Није то само због Дачићевог изношења Петокраке из музеја Цека Ескају Србије.
Чим је Станислав Чађо, мој страначки друг, нацртао ружу за знак Есенесдеа, а она личила на Буздован, СТЈ, што се причало по скрајнутим и глувим одајама Странке, није се смјело да неко чује, знао сам да смо запали у идеологију, ко Плаота у вагаш.

Срећом, послије је тај исти Чађо допомогао да се ангажује прави дизајнер и створи генијалан графички симбол.
Неки кажу да је то симбол дјетелине са четири листа. Неки кажу да је то скриверни крст, као знак да је Есенесде ортодоксна националистичка странка, насљедница реторике Радована Караџића. Неки кажу да је то Сињска Алка.

Ипак. То је уједињење четири велика поља неопходна за Велику Странку. Члан. Бирач. Глас. Људи.
Немој да ми неко набија на нос девијације.

Петокрака је овдје посрана.

На просторима бивше Југославије.

Она је црно зло. Нарочито кад се врати у неку Партију. А на Америчкој Застави је симбол Слобода, Могућности и Изузетости. ЈестК.

Дачићев потез је дневнополитички и никако другачије се не може тумачити. Нити је то била Партија Ружине Социјалдемократије. Нити је Петокрака повратак ортодокслуку. То је само знак да Дачић мисли да је Партија ушла у његову еру.

Нема више довољно Радника за Једну Петокраку.
Осим тога, шта да ради Ружа крај усана ко Пупољак Руже.
Доиста се нема шта квалитетно рећи за Петодачићку.
Осим да је она графички веома лоше подвучена под П.
Подсјећа ме на ЈАСА спортску одјећу.

РајкоВасиц