Ко још памти 2014. годину?!

Почетком фебруара смо протесте и изливе општренародног незадовољства. Радници, студенти, пензионери, понижени и увријеђени широм БиХ замало да покрену револуцију. Додуше, у Републици Српској је тај покушај био слабашан за разлику од Тузле, Сарајева и других градова Федерације БиХ, гдје је пар зграда и плануло...

Крај фебруара је у Републици Српској донио протесте демобилисаних бораца Војске Републике Српске, предвођених Душком Вукотићем. Смјена компромитованог предсједника БОРС-а, Пантелије Ћургуза и побољшање социјалог положаја ветерана, били су неки од захтјева истакнутих у бањалучком парку „Младен Стојановић", који је био епицентар незадовољства и у једном тренутку је окупио 3.000 бивших бораца...

Ништа од захтјева није уважено.

У међувремену, наставило се пооштравање критеријума ММФ-а. Почетком марта, та финансијска институција је послала овдашњим властима у којем их буквално условљава да ако желе паре морају да усвоје нови закон о раду.

Тих дана је осванула и црна листа тзв. "Рушитеља Републике Српске, коју је саставио извјесни Стефан Каргановић, овдашњој јавности до тада потпуно непознат и небитан лик. Убрзо је постао познат јер се сазнало који су му били мотиви за састављање листе и који су били критеријуми...

Раст цијена се наставио, али не и плата. Потрошачку корпу половином марта, а и касније, мало ко је себи могао да напуни...

А наставило се и крпљење буџетских рупа емисијом трезорских записа и обвезница. Чак 25 милиона.

Април је донио „Савез за промјене", широки коалициони фронт опозиционих странака уједињених са циљем рушења власти у Републици Српској...

Као да је народима на Балкану мало невоља и без кише, Бог, небо или нешто треће је одлучило да на ове просторе сручи највећу катастрофу од рата на овамо...

Трагедија библијских размјера, која је почела средином маја и трајала данима, однијела је преко 20 живота, а без дома оставила хиљаде људи...Готово да није било града који није пострадао, али су најгоре прошли Добој. Шамац и Семберија...

Након страдања и повлачења воде, људи су се почели враћати и рашчишћавати градове. Многи су остали без ичега...

Влада је током јуна и јула почела да интеревенише са ваучерима – платним картица од по 5.000 марака, намијењених за обнову домаћинстава. Ваучери умјесто кеша показаће се као лоше рјешење, јер су осим малог износа на картици поплављени и пострадали могли да купе само поједине артикле...

И баш када се ситуација мало поправила, у августу је стигао нови талас поплава, додуше збнатно слабијег интензитета...

У септембру су нас са свих страна бомбардовале разне партије и њихови кандидати...Живот је стао, а почела је предизборна кампања...

Милорад Додик је тих дана отишао у Русију, код Владимира Путина, али су конкретни плодови те посјете изостали. Нешто касније је извисио чак и за „Јужни ток", а и рафинерија у Броду је, према неким најавама, пред гашењем.

Избори су били и прошли, али се чини да су очекивања била неоправдано велика. Побиједили су Додик и Иванић, и то тијесно. Моћ СНСД-а у скупштини је значајнао спласнула.

У новермбру смо се опет подсјетили неријесеног убиства Милана Вукелића - прошло је седам година, убица и налогодавци још нису познати. Или јесу, али надлежни ћуте.

Жељка Цвијановић је снимљена у трагикомичној ситуацији онога што је названо школским примјером политичке корупције. Прича о „два папка" нам је само потврдила у каквој жабокречини од државе живимо и како су политичари кварљива роба. Ствари су по обичају изокренуте, па је полицији интересантније било ко је направио снимак, саслушавајући новинаре портала „Клиx".

Захваљући између осталог и „папцима" СНСД је окупио већину, фомирао Владу, усвојио буџет и Економску политику за наредну годину. Опозиција и социјални партнери су се мало бунили, али без већег успјеха.

На крају, све се завршило онако како је и почело...

(БН ТВ)