Њемачкој пријете масовна отпуштања

Већина немачких послодаваца од 1. јануара је у обавези да својим радницима исплаћује најмање 8,5 евра по сату, што ће, како сами послодавци кажу, угрозити велики напредак на тржишту рада који је та земља постигла у последњој деценији.

Недавно објављена студија Иницијативе за нову социјално тржишну економију, коју финанцирају немачки послодавци у металној индустрији и електропривреди, показује да ће због новог закона без посла остати измедју 250.000 и 570.000 људи, преноси Јутарњи лист.

Поред масовних отпуштања, закон о минималцу ће донети и повећање цена, јер је, према анкети коју је спровео Центар за истраживање и анализу пословног циклуса у Минхену, више од четвртине од 6.300 анкетираних фирми истакло да су погођени уводјењем минималне плате, а 57 одсто њих је рекло да ће морати да уведу мере за смањење трошкова.

Немачка је до сада била једна од седам држава ЕУ које немају загарантовани минимални доходак, а економисти по правилу истичу да минималац није добар за раст економије и запошљавање, јер послодавцима повећава трошкове и отежава прилагођавање условима на тржишту.

Према очекивању, различити сектори ће реаговати на различите начине, али ће највише проблема имати ресторани и хотелска индустрија, јер се они у великој мери ослањају на нискоквалификовану радну снагу која тренутно зарадјује мање од 8,5 евра на сат.

У сектору производње очекује се да четвртина послодаваца примени отпуштање, у трговини ће тој мери прибећи трећина, док ће услужни сектор прибећи повећању цена, а отпуштање ће применити свега 16 одсто послодаваца.

По територији, како оцењују и студија и анкета, веће проблеме са увођењем минималца имаће источна Немачка где су плате након уједињења остале ниже него у западном делу земље.

Од 21 земље ЕУ које су и до сада имале прописану минималну зараду, Француска је са 9,53 евра по сату медју онима са највећим минималцем. Они су негативне последице тога ублажили укидањем неких додатака на плате и тако компезовали трошкове без отпуштања.