Рупе и закрпе у Бањалуци

Поплаве и клизишта уништили су саобраћајну инфраструктуру у добром делу града, а ни у осталим насељима није ништа боље стање, поготово кад је ријеч о путевима који или никад нису ни постојали, или су уништени, похабани и преровани. Новца у буџету ни пре поплава није било за већину преко потребних пројеката у граду, а после поплава нема га довољно ни да буду санирани приоритети.

Ипак, у 2015. години, од укупног градског буџета од 120 милиона марака, и даље је 36 милиона предвиђено за плате градске администрације, а тек 15 милиона за заједничку комуналну потрошњу.

Испод сваке границе

Управо ставка заједничке комуналне потрошње је претрпела највеће резове у небројеним ребалансирањима последњих година, а с тим трендом је настављено и у 2015. Интересантно је да су 2013. године, када је за заједничку комуналну потрошњу било предвиђено 19 милиона марака, градски челници упозоравали да је реч о износу који одржавање инфраструктуре и хигијене "једва може одржати на граници задовољавајућег".

Буџетом за 2015. годину за заједничку комуналну потрошњу тако је предвиђено четири милиона марака мање од "границе задовољавајућег", али предлог је упркос свему глатко прошао све јавне расправе и усвојили су га представници грађана у градској скупштини.

У Одељењу за комуналне и стамбене послове и послове саобраћаја упозорили су на то да предвиђена средства могу бити довољна да се чистим и уредним одржава центар, као најфреквентнији, док у осталим деловима града стање не би било ни приближно исто, те су предложили детаљнију анализу предложених ставки. Комисија за комуналне послове Скупштине града такође је на предложени буџет реаговала тврдњом да град неће моћи испунити обавезе прописане законима о водама, шумама, путевима и безбедности саобраћаја БиХ.

Када је у питању санација штете од поплава и клизишта, у Градској управи се уздају у помоћ из фондова, донација међународних институција и помоћи кроз јавно-приватно партнерство, али чак и да добију помоћ да закрпе ту рупу, новца и даље нема довољно за одржавање саобраћајница или јавне хигијене.

Листе захтева на чекању

Подсетимо, сваке године савети месних заједница заједно са грађанима састављају листе приоритетних проблема у насељима које шаљу Градској управи, а на основу тих предлога, креира се заједничка комунална потрошња.

У већини насеља, листе приоритета се не мењају годинама, што значи да највећи проблеми грађана остају нерешени, а изговор је увек да нема довољно новца. Због овакве праксе, у већини месних заједница су одустали од покушаја да у насеље врате бар део средстава из заједничке касе грађана.

Тако је већ дуже време потпуно обесмишљен читав пројекат заједничке комуналне потрошње, али и постојање савета грађана као представника насеља у комуникацији са Градском управом.

Поред проблема са дотрајалом и уништеном инфраструктуром, те одржавањем хигијене ван ужег центра града, још остају проблеми на чије се решавање апелује деценијама. Тако у Пријечанима још немају пут, на Старчевици немају школу, у Лазареву нема контејнера, у Врбањи канализације, а и у већини осталих месних заједница још ће чекати на поправке путева, боље гријање, градњу тротоара и још много тога.

Извор: Пресс РС