Уступио гарсоњеру бескућнику са Башчаршије

Сарајлија Е. Е. који је желео да остане анониман збринуо је дугогодишњег бескућника, осигуравши му кров над главом и сместивши га у гарсоњеру у коју је увео грејање, опремио купатило и донео намештај и све потребне кућне апарате.

"Сваки дан му однесе ручак, воће и цигарете. Човек се зове Богдан и годинама је присутан на Башчаршији. Неко му да марку, неко две, а годинама је спавао по клупама на картону. И лети и зими. Сада не може да се надиви свом новом стану", испричала је читатељка која је новинарима јавила за ову причу.

Човек је рано остао без родитеља и у младости је радио по пекарама и радњама на Башчаршији

Богдан је рођен у Сарајеву и врло рано је остао без родитеља. С братом Јованом је једно време живео у дому, али је остао сам када му је брат преминуо. У младости је радио по чаршијским дућанима и пекарама и обављао разне физичке послове, а живот је углавном проводио на Башчаршији за коју је много везан.

Центар за социјални рад, наводи Е. Е., водио је рачуна о његовом случају, па су урадили онолико колико је то било у њиховој моћи, међутим, како каже, није било довољно сместити човека у неко прихватилиште за бескућнике далеко од града, будући да је он свој живот везао за Чаршију и те људе.

"Ипак, године је проводио на улици, спавајући на отвореном, на клупама, картонима, у двориштима... много се напатио", говори Е. Е., и додаје како су му људи и занатлије са Башчаршије доста помагали.

Човек који је Богдану дао гарсоњеру је за њега чуо од своје ћерке

За Богдана је, каже, сазнао случајно, од своје ћерке која га је запазила на улици после школе.

"Уочила га је како седи на улици и изгледао јој је као деда Штрумпф. Сваки нам је дан долазила и говорила како носи колаче деди Штрумфу, купује му кифле...", прича Е. Е., који је потом одлучио и да га лично упозна и с њим попије кафу.

"Он није просјак, то сам запазио сам, а и други су ми рекли како никад ни од ког ништа не тражи. Ако му купите две кутије цигарета, буни се што су две – 'То је скупо, доста је једна'. Богдан ни од ког ништа не тражи и не моли и зато ми се свидео", говори Е. Е. који му је осигурао смештај у својој гарсоњери у Старом Граду.

Богдан сада има основне услове за живот и срећан је што има простор да се склони, будући да је досад у неколико наврата био жртва појединаца који су га терали и нападали.

Е. Е. на крају разговора признаје како не би волео да ова прича буде национално обојена, будући да је "данас људима занимљиво све што је национално".

"Ово је једна прича о томе како је човек помогао човеку. Не мислим да сам урадио ишта специјално, то сам урадио због себе, јер се ја боље осећам. Ја ћу му дати склониште док је жив, а та ће гарсоњера свакако остати мојој деци, он је неће понети горе...", закључује Е. Е.

(Клиx.ба)