Шта не треба да једете за доручак ако желите да смршате

Прескакање доручка - Када се саберу резултати разних истраживања, најгора опција коју можете одабрати јесте она да доручак не једете уопште. Од сакупљених студија које су проучавали, научници су дошли до закључка да се у 78 посто резултата препоручује јести доручак, јер то не мења ништа по питању мршављења. Штавише, неке су студије показале да су редовни конзументи доручка током дана сагорели око 400 калорија више од оних који су га прескакали.

Једна од студија проведених на Харварду показала је да прескакање доручка повећава шансу за болести срца од 27 посто код мушкараца те 28 посто за дијабетес типа 2 код жена.

Сокови - Ако бирате сокове за доручак и мислите како ћете на здравији начин започети дан, размислите још једном. Воће има шећера па су такви напици често права бомба, а научници кажу како таквим доручцима недостају влакна па заправо и нису најпаметнији избор.

Због текућег стања, сокови изазивају бржи раст шећера у крви и ниво инсулина него тврда храна попут јабуке. Због тога је могућ повећан ризик од дијабетеса. Зато се препоручује јести воће у тврдом стању с неким здравим намирницама попут грчког јогурта.

Јаја, сланина и хлеб - Један од најпопуларнијих оброка за доручак је класик с јајетом, шунком или сланином уз пециво, најчешће од белог брашна. Такав доручак има око 400 калорија и превише нездравих угљених хидрата. Будући да се обично ради о једном јајету, таквом доручку у просеку недостаје око 25 до 30 грама протеина. Волите ли овакав доручак, радије одаберите интегрални хлеб и два јајета, без масних додатака попут сланине.

Житарице - Након што прочитате закључке разних студија, помислите како са житарицама не можете погрешити јер се оне увек рекламирају као здрава храна препуна влакана која осигурава енергију током дана. Али и ту постоје замке. Пре него што купите паковање житарица, проверите колико шећера и угљених хидрата имају. Истраживање с Харварда објављено у часопису Публиц Хеалтх Нутритион показује да је најбољи однос житарица од једног грама влакана на сваких 10 грама угљених хидрата. На пример, житарице са 30 грама угљених хидрата морају имати најмање три грама влакана.

Извор: Б 92